U Srbiji bez imena 6.500 ljudi

Za većinu se ne zna ni tačan datum rođenja, niti ima ko da posvedoči o njihovoj sudbini.

Zato ne mogu da dobiju dokumenta, da se školuju, zaposle, glasaju ili zatraže pomoć iz državne kase.

Zaštitnik građana Saša Janković upravo je zatražio od Vlade da promeni Zakon o vanparničnom postupku kako bi se sudije zadužile da utvrđuju identitet ”nevidljivih”. U Ministarstvu pravde rečeno nam je da su upoznati s tom inicijativom i da će njihova radna grupa, zajedno sa ombudsmanom, pripremiti predlog i poslati ga Vladi. I očekuju da će to brzo biti na dnevnom redu.

“Nismo hteli da se posao utvrđivanja identiteta poveri matičarima, jer sud može bolje da ispita sve okolnosti zašto neko godinama nije upisan, imaju mogućnost da pozivaju svedoke i uvid u dokumentaciju. Više hiljada ljudi, od kojih su većina Romi, ne znaju ni gde, niti kada su rođeni, i nemaju nijedan papir”, kaže Janković za ”Novosti”.

Prema njegovim rečima, upravo te osobe su laka meta za trgovinu ljudima i druge zloupotrebe. Na primer, lako se može organizovati da, umesto pravog krivca, oni odu na izdržavanje kazne. Janković navodi da je izmenu zakona zatražio na osnovu pritužbi građana i udruženja, koji su dosad prolazili kroz pravi lavirint u potrazi za rednim brojem u knjigama.

Njihovi zahtevi za naknadni upis u matične knjige često su odbijani ili se postupak prekidao, a ”nevidljivima” je savetovano da pokreću parnične postupke za utvrđivanje materinstva i očinstva. I u tim postupcima traženi su dokazi za utvrđivanje identiteta, koje oni nisu mogli da dostave.

Ukoliko se izmeni Zakon o vanparničnom postupku, identitet bi se utvrđivao na osnovu izjava i potragom za bilo kakvim pisanim tragom. Ideja je da se, u slučajevima kada je nemoguće tačno utvrditi kada je neko rođen, uradi sledeće: upiše se 1. januar i godina za koju se pretpostavlja da je osoba tada došla na svet.

I ministar za ljudska i manjinska prava Milan Marković kaže, za ”Novosti”, da je potrebno što pre rešiti problem ljudi kojih nema ni u jednoj zvaničnoj knjizi:

“Neophodno je da se omogući da u sudskom postupku utvrđuju indentit kako bi mogli da dobiju dokumenta. Očekujem da će Ministarstvo pravde to brzo rešiti.”

Kada i ovih 6.500 ljudi bude u matičnim knjigama, moći će da se kaže da je Srbija rešila problem više od 30.000 građana koji, po pravnom tumačenju, nisu postojali. Naime, nedavno je usvojen Zakon o prebivalištvu koji je onima bez stalne adrese, a koji su upisani u matične knjige, omogućio da dobiju dokumenta.

Ljajić: MUP nam ništa nije dostavio

Zakon o prebivalištu predvideo je i mogućnost prijavljivanja na adrese centara za socijalni rad. Dosad još niko nije osetio blagodeti novog propisa, jer nedostaje dokumentacija. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže za ”Novosti” da je obaveza njegovog resora samo da da saglasnost na obrazac prijave koji propisuje MUP za lica koja se prijavljuju na adrese centara ili doma: "MUP nam do danas ništa nije dostavio. Inače, obavestili smo centre o njihovim obavezama i dostavili im tekst zakona."