"Zaštita podataka zabrinjavajuća"

On je istakao da je nedovoljno urađeno u zakonodavnoj oblasti, ali i u stvaranju uslova kako bi ta institucija bila efikasnija.

"U više navrata sam upozoravao da kada je u pitanju implementacija savremenih, evropskih standarda zaštite podataka o ličnosti, koji važe u modernom svetu, nemamo razloga za zadovoljstvo, već za zabrinutost", rekao je Šabić Tanjugu, povodom 28. januara - Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti.

On je istakao da nije problem samo to što Srbija znatno zaostaje iza razvijenih evropskih zemalja, već što polako i sve vidljivije zaostaje i za zemljama u regionu, što sebi ne bi smela da dozvoli.

Šabić je istakao da je krajnje vreme da se Vlada Srbije, a potom i drugi organi vlasti i subjekti, pozabave tim pitanjem na mnogo odgovorniji način.
"Krajnje je vreme da počnemo radikalno da menjamo odnos prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti, jer ako to ne učinimo, sasvim je izvesno da će to pitanje biti jako opterećujuće na daljem evropskom putu Srbije", rekao je Šabić.

On je upozorio na to da nedovoljno uređena oblast zaštite podataka o ličnosti može biti konstantni izvor rizika od mogućih zloupotreba i povrede prava građana.

Da bi se učinio pomak u oblasti u kojoj, prema rečima Šabića, Srbija ozbiljno zaostaje, neophodno je uspostaviti normativni sistem, odnosno imati zakone i podzakonske propise koji su afirmisani u demokratskom svetu, uspostaviti institucije sposobne da vrše nadzor nad primenom tih standarda i sprovesti edukaciju, jer se malo zna o zaštiti podataka o ličnosti i zaštiti privatnosti uopšte.

"Doneli smo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je dobra osnova, ali nije usklađen sa evropskim standardima, na šta sam više puta upozoravao", rekao je Šabić i dodao da još nije usvojen Akcioni plan za realizaciju Strategije za zaštitu podataka o ličnosti.

Prema njegovim rečima, Srbija ne samo da nema neke zakone kada je reč o zaštiti podataka, već se predlažu i donose novi, kontradiktorni zakoni koji su izvor novih problema.

Upozorivši da to telo radi sa znatno manjim brojem ljudi od predviđenog, Šabić je istakao da mu je pristiglo više od 1.000 predmeta i da su neki od njih dobili značajan publicitet i dali ozbiljne rezultate.

"Broj građana koji se obraćaju povereniku je u konstantnom porastu, a broj zaposlenih je neadekvatan i na duži rok dovešće u pitanje ažurnost institucije", istakao je Šabić.

Ukazujući na to da zloupotreba zaštite podataka o ličnosti može građanima doneti mnogo veće štete od one koja se meri novcem, on je istakao da je u Srbiji predstava o zaštiti podataka skromna i da se ne čini ništa da se to menja.

"U većini evropskih zemalja skeniranje i fotokopiranje ličnih dokumenta je izuzetna stvar i radi se onda kada je to eksplicitno predviđeno zakonom, a u nekim zemljama skeniranje je potpuno zabranjeno zbog mogućnosti elektronskih zloupotreba. Kod nas maltene u praonicama traže fotokopiju lične karte, a građani i ne pružaju nikakav otpor", rekao je Šabić.

Svečanim skupom, koji organizuju poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Partneri za demokratske promene Srbije, u Beogradu će u ponedeljak, 30. januara, biti obeležen Evropski dan zaštite podataka o ličnosti.

U Srbiji se Dan zaštite podataka o ličnosti obeležava u cilju podizanja svesti javnosti o značaju zaštite podataka i unapređenja primene principa zaštite podataka, kao i ukazivanja svim rukovaocima podataka, a pre svega organima javnih vlasti, na zakonske obaveze i odgovornost za kršenje prava.

Zaštita podataka o ličnosti jedno je od temeljnih ljudskih prava, a u Srbiji zaštita tog prava garantovana je Ustavom, kao i međunarodnim ugovorima.

Na Dan zaštite podataka o ličnosti usvojena je Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvi dokument koji na međunarodnom, evropskom nivou uređuje obaveze država u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti.

Taj dan obeležava se u svim zemljama Saveta Evrope, a Savet Evrope i Evropska komisija obeležavaju ga zajednički kao Evropski dan zaštite podataka.