Hrvati rekli "da" Evropskoj uniji

Državna izborna komisija saopštila je rezultate nakon obrađenih 98,4 odsto biračkih mesta.

Za ulazak Hrvatske u EU bilo je 66,24 odsto odnosno oko 1,3 miliona birača, a protiv 33,16 odsto odnosno oko 650.000. Nevažećih listića bilo je 0,56 odsto. Na referendumu je bila mala izlaznost, te je glasalo ukupno 43,58 odsto odnosno oko 1,9 miliona birača.

Za uspeh referenduma bilo je potrebno da pristupanje EU podrži više od 50 odsto građana izašlih na birališta.

Hrvatska će 28. članica EU postati 1. jula 2013. nakon što prethodno to potvrde i sve zemlje članice EU.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović je u kratkom obraćanju nakon saopštavanja rezultata je čestitao svima uz poruku da je odluka hrvatskih građana koji su podržali ulazak u EU istorijska. Milanović je dodao i da od sada "za svoje odluke odgovornost snosimo sami".

Premijer Milanović je prethodno rekao da je iznenađen malim odzivom birača. "Ne osećam gorčinu, ali očekivao sam veći odziv", rekao je Milanović uz ocenu da je očigledno da su ljudi "očito zamoreni" i da bi za sve bilo bolje da je odziv bio veći.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da je "danas veliki dan za Hrvatsku".

"Veliki po značaju, veliki po rezultatu. Hrvatska je izabrala evropsku zajednicu s demokratskim zemljama koje streme boljitku", rekao je Josipović i izrazio i velika očekivanja od ulaska u EU.

"Današnja odluka je odredila Hrvatsku kao zemlju evropske budućnosti", kazao je Josipović i čestitao svima koji su izišli na izbore i glasali za pristupanje. On je čestitao i onima koji su se izjasnili protiv, rekavši da će hrvatsko društvo u vremenu koje dolazi morati da ima na umu i njihove strahove i dileme.

Predsednik Sabora Boris Šprem je prisutnima u Saboru poželeo "dobro veče i dobro jutro, zato što za Hrvatsku dolazi novi dan, novi period i novo poglavlje, kao i srećniji i bolji život".

Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je čestitku građanima Hrvatske i premijeru Milanoviću i predsedniku Josipoviću. Čestitka je stigla i iz sedišta EU.

"Hrvatska će ostati svoja na svom. Ali sa širim vidicima i mnogo većim mogućnostima", rekao je Šprem.

Izgleda da su za rezultate referenduma najzainteresovaniji u hrvatskom Saboru, gde rezultate dočekuju predsednik i premijer Hrvatske kao i predsednik Sabora, ministri i poslanici kao i više stotina ljudi, bivših i aktuelnih političara.

Tamo je ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić izrazila zadovoljstvo nezvaničnim rezultatima referenduma po kojima je većina građana podržala ulazak u Evropsku uniju.

"Ovo je fantastičan rezultat, ozbiljan i jako obavezujući", izjavila je Vesna Pusić novinarima u zgradi parlamenta gde je dočekala prve nezvanične rezultate današnjeg izjašnjavanja građana.

Prve rezultate referenduma pozdravio je i glavni hrvatski pregovarač s EU Vladimir Drobnjak.

Po objavi prvih nezvaničnih rezultata svoje razočaranje nisu krili u štabu "Pokreta za Hrvatsku - NE u EU", koji se protivi ulasku EU.

Predsednik Akcije za bolju Hrvatsku Željko Sačić izjavio je da je posebno nezadovoljan malim odzivom birača, te smatra da je referendum
prošao u nedemokratskoj atmosferi.

Dalmatinci najveći evroskeptici

Prebrojavanje glasova (Beta)

Prema prelimirnarnim rezultatima, u splitskoj je županiji preko 40 posto birača glasalo protiv, a u dubrovačkoj više od 42 posto. Zasad su to jedine županije u kojima je više od 40 odsto glasača zaokružilo protiv na glasačkom listiću.

I na ostrvima situacija nije mnogo bolja.

Na Hvaru, Braču i Visu zabeležen je visoki procenat evroskeptika, svuda preko 40 posto. Najviše je evroskeptika u Nerežišću na Braču, gde je čak 54 posto glasača bilo protiv.

U zadarskoj i šibenskoj županiji takođe su ostvareni natprosečno visoki rezultati u korist evroskeptika. Totalna je suprotnost grad Knin, u kojem je za ulazak u EU bilo čak 75 posto birača.

Potpuna suprotnost dalmatinskim županijama je međumurska županija, u kojoj je bilo najmanje onih koji su glasali protiv ulaska u EU. Svega 23 posto.

Slab odziv na referendumu o pristupanju Hrvatske EU (Tanjug)

Prema poslednjim podacima Državne izborne komisije, na referendum je izašao mali broj birača. Pravo glasa na referendumu imalo je oko 4, 5 miliona hrvatskih državljana u zemlji i u inostranstvu.

Samo 2,7 odsto hrvatskih državljana u Srbiji sa pravom glasa glasalo je danas na referendumu o ulasku Hrvatske u EU.

Prema podacima sa sajta Državne izborne komisije Hrvatske, od 727 glasača koji su u Srbiji glasali na tri mesta, njih 695 podržalo je
ulazak Hrvatske u EU, što je 95,6 odsto izašlih.

Slab procenat izlaznosti na referendumu zabeležen je i među hrvatskim građanima u dijaspori.

Trg bana Jelaèiæa u centru Zagreba (Tanjug)

Predsednik i premijer Ivo Josipović i Zoran Milanović, kao i ministarka Vesna Pusić glasali su pre podne i tom prilikom izjavili kako je 22. januar 2012. godine veliki dan za Hrvatsku kao i da je njen ulazak u EU značajan za ceo region.

Na referendumu je glasao i bivši premjer Ivo Sanader, koji je na biralište došao u pratnji ćerke i supruge, ali novinarima nije davao izjave. Sanader je jedini visoki političar, bivši premijer koji je na čelu Hrvatske Vlade bio sedam godina, koji nije pozvan na svečani doček rezultata u Saboru.

U istoriji EU najmanji odaziv na referendum je bio u Mađarskoj, kada je 2003. godine izašlo svega 45,62 posto građana, od kojih je 83 posto glasalo za ulazak te zemlje u EU.

Najveći odaziv te iste godine bio je u Malti, kada je izašlo čak 90 posto glasača. Ali je to upravo bila i najveća opasnost, pošto je podrška za ulazak Malte u EU bila izuzetno tanka - jedva 53 odsto podrške.

U Slovačkoj, gde je referendum trajao dva dana, izašlo je 52 odsto glasača, od kojih je 93 posto glasalo za ulazak Slovačke u EU, što je najveća podrška na referendumima za ulazak u EU.

Malu izlaznost imala je Češka, sa svega 55, i Poljska s 58 posto. Podrška u obe zemlje bila je oko 77 posto.

Slovenci su na referendumu imali izlaznost od 60 posto birača, od čega je njih 89 odsto glasalo za EU. Većina zemalja koja se EU priključila posle njenih osnivača prepustila je građanima da konačnu odluku o tome donesu na referendumu, a oni su, osim u Norveškoj, podržali ulazak u Uniju i to uglavnom velikom većinom.

Od ukupno 21 zemlje, koliko ih se pridružilo šestorici osnivača, referendumi su organizovani u 15 zemalja, uključujući i Hrvatsku.

Protiv ulaska u EU izjasnili su se jedino Norvežani i to dva puta - 1973. kada je "ne" članstvu u tadašnjoj Evropskoj zajednici reklo 53,3 odsto građana i 1995. kada ih je protiv bilo 52,2 odsto.

Ostale zemlje na referendumima su bez problema potvrdile ulazak u EU. Najveću zabeleženu podršku EU je dobila u Slovačkoj, gde je ulazak
u Uniju od 1. maja 2004. prethodno na referendumu podržalo 92,46 odsto birača.

U najvećem krugu proširenja, kada je Unija dobila 10 novih članica, 2004, ogromnu podršku članstvu dali su i građani Litvanije - 89,95 odsto i Slovenije - 89,61 odsto.

S najtanjom podrškom u EU je 1. januara 1995. ušla Švedska (52,8 odsto).

Manja od dvotrećinske podrške ulasku u EU bila je još u tri zemlje: Danskoj, koja je članica postala 1973, Finskoj koja se priključila 1995. i na Malti koja je članica EU od 2004.

Bugarska i Rumunija koje su u EU ušle 2007. nisu organizovale refrendume o pristupanju.