Krasić: Šešelj bio klinički mrtav

Krasić je na konferenciji za štampu rekao da je Šešelj 6. januara primljen u bolnicu Lajden u Hagu i da tada nije bio pri svesti, a da mu je čitavo telo bilo modro.

On je istakao da su lekari u toj bolnici Šešelju iz pluća izvadili nekoliko litara tečnosti, te da je, prema medicinskom tumačenju tih činjenica, "došlo do srčanog i plućnog zastoja i da je Šešelj praktično bio u kliničkoj smrti".

Lider radikala se po prijemu u bolnicu osećao slabo, imao je aritmiju i tahikardiju, dodao je Krasić.

Prema njegovim rečima, sve to upućuje da se u Haškom tribunalu namerno zapostavlja zdravstveno stanje Vojislava Šešelja, što je, kako je istakao, ravno pokušaju ubistva.

Krasić kaže da Šešelj ne bi ni bio prebačen u bolnicu da je u pritvorskoj jedinici u Hagu bio lečen na adekvatan način.

Iako iz Tribunala stalno poručuju kako je Šešelj odbijao da se podaci o njegovom zdravstvenom stanju objavljuju u javnosti, "on je u sudnici hiljadu puta rekao i izdiktirao da se u javnosti objave podaci o njegovom zdravstvenom stanju", rekao je Krasić.

Prema njegovim rečima, ni supruzi Vojislava Šešelja Jadranki nije dopušteno da ga poseti, iako je to već ranije bilo odobreno.

Ona je danas otputovala u Hag, istakao je Krasić i dodao da se bez pravog informisanja porodice i ostalih zainteresovanih u Srbiji "ne zna šta se njemu radi i čemu je izložen".

Prema Krasićevim rečima, Šešelj u Hagu vodi borbu kako bi se izborio za pravdu, svoj život i protiv zlih medija koji šire dezinformacije.

Krasić je još jednom napomenuo da zdravstveno stanje lidera radikala nije samo pitanje Haškog tribunala, nego cele Srbije.

"Tražimo dnevno informisanje o njegovom stanju, da mu se omogući komunikacija i kontakt sa porodicom i pravnim savetnicima", napomenuo je Krasić.

Tribunal: Šešelja niko ne sprečava da se žali

Haški tribunal je saopštio da Vojislavu Šešelju nije bilo onemogućeno da pošalje protestno pismo predsedniku suda Teodoru Meronu, kao i da službenici pritvorske jedinice ne krše pravila time što su odbili da fotokopiraju pismo, jer nisu ni obavezni da to čine.

Sekretar suda Džon Hoking saopštio je da tvrdnja Šešeljevog pravnog savetnika Dejana Mirovića u podnesku od 6. januara da Šešelju nije omogućeno da pošalje protestno pismo sudiji Meronu, nije osnovana, kao ni tvrdnja da osoblje time što odbija da fotokopira pisma krši pravila pritvorske jedinice.

"Optuženog niko ne sprečava da šalje žalbe predsedniku. To se vidi i iz podatka da je optuženi uputio više od 480 podnesaka i žalbi. Optuženi je uvek imao pravo da ulaže podneske, što je on u velikoj meri i činio", naveo je sekretar Hoking u saopštenju od ponedeljka.

On podseća da je Šešelju u pritvorskoj jedinici na raspolaganju potpuno opremljena kancelarija sa fotokopir mašinom, štampačem i skenerom.

Hoking navodi da, prema važećim pravilima, osoblje pritvorske jedinice može pritvoreniku da pomogne u slanju podnesaka, poput fotokopiranja istih, ali ukoliko postoji pisani zahtev, a da sa Šešeljem to nije bio slučaj.

U saopštenju se navodi da Šešelj nije uputio pisani zahtev sudu čak ni onda kad ga je osoblje podsetilo da je obavezan da to učini ukoliko želi tu vrstu pomoći.

Hoking je ukazao na to da Mirović nema pravo da upućuje podneske sudu s obzirom na to da on nije njegov izabrani pravni zastupnik, pošto je Šešelj odlučio da sam sebe zastupa tokom procesa i da će, stoga, njegov podnesak biti izuzet iz službene beleške.

Šešelju se sudi za zločine protiv čovečnosti, povrede ratnog prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine, a dodatno je optužen i za nepoštovanje suda.