Oslobođen Rade Terzić

Sud je utvrdio da Terzić nije izvršio delo za koje je optužen. Terzić je oslobođen optužbe, pošto nije dokazano da je počinio krivično delo za koje je optužen, izjavio je Tanjugu sudija Slobodan Ignjatović.

"Na osnovu njegove odbrane, izjave svih svedoka koji nisu protivrečni i čitanjem drugih dokaza, zaključio sam da radnjama i ovlašćenjima koje je imao, nije izvršio krivično delo zloupotrebe", rekao je Ignjatović.

Terziću je suđeno zbog optužbe da je, iskorišćavanjem službenog položaja, kao okružni javni tužilac, krajem 2001. godine, uticao da iz pritvora budu pušteni članovi "zemunskog kriminalnog klana" i da se odustane od njihovog krivičnog gonjenja.

Advokat Sead Spahović, jedan od tri branioca Radeta Terzića, u završnoj reči predložio je da sud odbaci optužbu po svim tačkama protiv njegovog branjenika jer je delo zastarelo.

Spahović je rekao da samo delo koje se stavlja Terziću na teret ne postoji, kao i da nema dokaza da je optuženi učinio ono što mu se stavlja na teret.

Advokat je naveo da bi bilo dobro da se nekadašnji republički tužilac Slobodan Radovanović odazvao na poziv suda da svedoči i objasni zbog čega je Rade Terzić uhapšen samo dan pred isticanje mandata Radovanoviću.

Bivši okružni tužilac Rade Terzić je u završnoj reči naveo da je reč o dobro režiranom slučaju jer je jedini "možda u svetu" čije je hapšenje obavljeno pred televizijskim kamerama.

Terzić je ranije zamolio da iskopira spis označen kao strogo poverljiv koji je Osnovni sud u Smederevu posle višemesečnog traženja dobio od specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, ali sudija Slobodan Ignjatović, s obzirom na oznaku strogo poverljivog dokumenta, nije mogao da dopusti optuženom da kopira spis koji je bio osnov za dizanje optužbe.

Prvobitna optužba protiv Radeta Terzića bila je da je zloupotrebom položaja i pritiskom izdejstvovao da iz pritvora budu pušteni neki članovi zemunskog klana.

U obrazloženju presude sudija Slobodan Ignjatović istakao je da je verovao svedocima optužbe medju kojima je i Biljana Radovanović koja je ranije, na glavnoj raspravi, rekla da nije neko na koga se može vršiti pritisak i da je bila "šerif u svom okrugu ovlašćenja", odnosno da Rade Terzić nije na nju vrsio pritisak.

Rade Terzić je uhapšen 20. jula 2007. godine na zahtev tadašnjeg specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića, a posle mesec i po dana provedenih u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu, pušten je da se brani sa slobode i sada se bavi advokaturom.

Mesec dana pre hapšenja, Rade Terzić je bio gost emisije Poligraf B92 u kojoj je između ostalog naveo da je nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović vršio pritisak da se iz zatvora pusti Milorad Ulemek Legija, koji je uhapšen nakon incidenta u klubu Stupica juna 2001. godine. Terzić je na početku suđenja negirao krivicu i odbacio sve navode optužnice koja ga tereti da je iskorišćavanjem službenog položaja kao okružni javni tužilac krajem 2001. godine uticao da iz pritvora budu pušteni vodje i članovi zemunskog kriminalnog klana, tada osumnjičeni za otmicu predsednika "Delte" Miroslava Miškovića.

Optužnicu protiv Terzića podiglo je Opštinsko tužilaštvo u Smederevu, posle dugog sporenja oko nadležnosti više mesnih tužilaštava, ali i sudova.

Bivšem beogradskom okružnom javnom tužiocu na teret se stavlja da je "preduzimao radnje, na koje je ovlašćen zakonom", kako bi za organizatore i pripadnike "zemunskog klana" ishodovao povoljniji "krivično-procesni" položaj.

Optužen je da je kao okružni javni tužilac direktno - usmeno i pismeno, naložio četvrtom opštinskom tužiocu Biljani Radovanović i njenim zamenicima Dušanu Simiću i Mioljubu Vitoroviću da u postupku istrage protiv pripadnika "zemunskog klana" istražnom sudiji "sugerišu njihovo puštanje iz pritvora", iako je znao da za to nije bilo zakonskog osnova.

To se, posebno odnosilo na vodje "zemunaca" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Njihovim puštanjem na slobodu omogućeno je organizovanoj kriminalnoj grupi da nastavi da planira i izvršava krivična dela (ubistva i otmice), sve do samog atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.