Trećina ne zna ko je Danilo Kiš

Prema tim rezultatima, svega sedam odsto stanovništva Srbije može sebi da priušti mesečni trošak veći od 5.000 dinara za kulturu, odnosno odlazak na jedan veći koncert stranih izvođača ili dve-tri pozorišne predstave, a da čak dve trećine stanovnika može da izdvoji najviše 2.000 dinara mesečno za zadovoljenje svojih kulturnih potreba.

Marijana Milankov, koja je radila istraživanje sa Predragom Cvetičaninom, ocenila je da u poređenju sa zemljama Evropske unije „rezultati ne deluju toliko pesimistično", jer je u pozorištu bar jednom u godini bilo 34 odsto građana, dok u Švedskoj, koja zauzima prvo mesto, taj procenat iznosi 44 odsto, a u Rumuniji, koja je poslednja, devet odsto. U biblioteci je bilo 38 odsto ispitanika (Švedska 65, Rumunija 13), a galerije ili muzeje posetilo je 36 odsto građana (Švedska 52, Rumunija 10).

Ipak, oko 60 procenata ispitanika čitavu godinu dana nije posetilo nikakve kulturne događaje, a ako i jesu, radilo se uglavnom o festivalima, odlascima u pozorište, na izložbe, sajmove i koncerte.

Žene slobodno vreme najradije provode u pozorištu, galerijama, muzejima, uz klasičnu muziku i knjige, dok se muškarci opuštaju uz rok i džez, u bioskopu ili surfujući internetom.

Značajnih odstupanja u poređenju sa zemljama EU nema ni kada je reč o čitanju knjiga.

"Više od 60 procenata ispitanika pročitalo je bar jednu knjigu kada su čitali za vlastito zadovoljstvo, dok se procenat onih koji nisu pročitali nijednu knjigu za potrebe posla, iz obrazovnih razloga ili samoobrazovanja kreće od 75 do 80 posto. Knjige se manje čitaju od dnevne štampe, što je slučaj u celom svetu. Dnevnu štampu redovno čita trećina građana“, navela je Marijana Milankov.

Sociolog kulture dr Ratko Božović kaže za "Pres" da se ne može od društva koje živi u siromaštvu očekivati da kupuje knjige.

"Ljudi ih ne kupuju jer ne mogu da uspostave vezu između materijalnog siromaštva i kulturne suše. Ne treba to da očekujemo od društva koje jedva preživljava, jer to je za njega luksuz“, kaže Božović.

I sociolog Dragan Koković smatra da je kultura luksuz za nas.

"Kultura ne bi trebalo da tavori na margini društva, a ona se upravo tu nalazi jer je postala čista potrošnja. Postala je luksuz jer ona ne predstavlja samo odlazak u pozorište, galeriju. Kultura je i način i kvalitet života, a mi u tome zaostajemo za Evropom“, ocenio je on.

Više o ovom istraživanju pročitajte na našoj stranici Kultura.

Prepoznaj kom kulturnom tipu pripadaš

Kao rezultat istraživanja napravljena je svojevrsna tipologija kulturnih tipova. Slika predstavlja pojednostavljen prikaz sedam kulturnih tipova u Srbiji. Ono što im daje smisao jeste njihov odnos sa drugim grupama - npr. nije bitno to što urbani globalisti vole haus i tehno, nego što druge grupacije to ne vole. Takođe, to što jedan kulturni tip često koristi kompjutere i poseduje smartfon ne znači da pripadnici drugih grupa nemaju smartfon ili ga ne koriste, već je to deo njihovog kulturnog stila.

Turbo narodnjaci: Sviđa im se Jelena Karleuša, ali i Tozovac, sviđaju im se turbofolk i novokomponovana narodna muzika, odlaze na koncerte narodne muzike, ne vole klasičnu muziku, a ni pozorište, ne čitaju knjige, poseduju manje od 25 knjiga, ne znaju ko je Danilo Kiš.

Gradski narodnjaci: Prate sportske događaje i vole da se bave sportom, prisustvuju svim tradicionalnim okupljanjima kao što su venčanja, slave, krštenja, ispraćaj u vojsku, imaju kompjuter i internet, vole Gocu Tržan, ravnodušni su prema klasičnoj muzici i sviđa im se narodna muzika, posećuju kafane i kladionice.

Urbani globalisti: Vole haus, tehno, rok muziku, "Partibrejkerse", najviše vole pop-rok, ravnodušni su prema hevi metalu.U slobodno vreme odlaze u pozorište i na rok koncerte, poseduju kompjuter i smartfon. U slobodno vreme vole da se bave sportom i da idu u pozorište. Govore više jezika.

Tradicionalni narodnjaci: Sviđa im se tradicionalna narodna muzika, Lepa Lukić i Tozovac, ne kupuju knjige, ne sviđa im se sport i nemaju naviku da idu na sportske događaje, ne idu u galerije i na koncerte klasične muzike, nemaju kompjuter, internet i smartfon, ne kupuju knjige, imaju goblene i reprodukcije slika, povremeno idu na slave i krštenja, nisu čuli za "Partibrejkerse", ne sviđaju im se tehno i haus muzika, ne znaju jezike.

Konformistički omnifori: Idu na slave i krštenja, imaju PC i internet, vole Joksimovića, ali ne i "Partibrejkerse", vole pre svega zabavnu muziku, prema rok i klasičnoj muzici su ravnodušni, ne idu na vašare, ali povremeno idu na slave, odlaze na krštenja, čitaju od jedne do sedam knjiga godišnje, imaju ličnu biblioteku do 199 knjiga, sviđa im se Danilo Kiš, imaju plazma TV, internet, PC, smartfon, povremeno idu u kafanu, sviđa im se sport.

Klasična elita: Ne vole turbofolk, kao što im se ne sviđa ni da idu na slave, čitaju više od osam knjiga godišnje, vole Davida Albaharija, imaju ličnu biblioteku od najmanje 200 knjiga, vole klasičnu muziku i posećuju takve koncerte.

Salonska turbo elita: Vole i idu u pozorište, posećuju umetničke galerije, često su na internetu, kupuju ili posuđuju iz biblioteke dosta knjiga, poseduju umetničke slike, odlaze u pozorište, ne sviđa im se turbofolk, vole "Partibrejkerse", ali i hevi metal, znaju ko su Biljana Srbljanović i Marina Abramović, imaju laptop.

Slabo poznajemo umetnost

Građani Srbije slabo poznaju umetnost. Većina njih nije navodila svoje omiljene reditelje, kompozitore, likovne umetnike, pisce jer nisu bili u stanju.

Čak 30 procenata anketiranih nije znalo ko je Danilo Kiš niti je čitalo njegove knjige. Ko je Biljana Srbljanović nije znalo 57 procenata, David Albahari 66 posto, a Marina Abramović 77.

Sa druge strane, kada je reč o zabavljačima poput Lepe Lukić, Predraga Živkovića Tozovca, Svetlane Cece Ražnatović, Goce Tržan, Jelene Karleuše ili Željka Joksimovića gotovo da nije bilo ispitanika koji nije znao ko su oni.