Kosovo ostaje nemački uslov

Ovaj uticajni nemački političar iz redova HDU Angele Merkel kaže da je on bio za to da se Srbiji na samitu EU da status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ali da je većina u njegovoj stranci smatrala da je još rano.

"Srbija će morati da reši problem sa Kosovom, odnosno nedefinisanost njene granice i regionalne saradnje. Kriterijumi jesu stroži, jer Evropska unija ne želi da joj se dogodi da dobije ’neki novi Kipar’. I kriterijumi za pristupanje Hrvatske bili su stroži, jer nismo želeli da nam se ponovi ’neka nova Rumunija i Bugarska’ sa nerešenim problemom korupcije”, kazao je Brok.

"Odnosi sa Kosovom će ostati nemački uslov za pridruživanje Srbije. Srbija će morati da odredi granicu sa Kosovom”, dodaje Brok.

Na komentar da je Srbija još daleko od članstva u EU, Brok je kazao da će pitanje Kosova biti uslov od kojeg Nemačka neće odustati, budući da zna iskustva dve Nemačke koja se mogu primeniti na Srbiju i Kosovo.

Brok priznaje da će jučerašnja odluka najverovatnije uticati na političku situaciju u Srbiji, kojoj uskoro predstoje parlamentarni izbori.

"Baš zbog toga što će ova odluka verovatno dovesti do porasta nacionalizma i evroskepticizma u Srbiji, bio sam za to da se sada Srbiji da kandidatura”, rekao je Brok.

Po diplomatskom izvoru u Savetu EU kazao je da jučerašnja odluka lidera EU uopšte nije loša kako se to možda čini iz Beograda. Prema rečima ovog sagovornika, koji je insistirao na anonimnosti, odluka je mogla biti gora, odnosno bilo je moguće da Evropski savet oceni da Beograd ne doprinosi regionalnoj stabilnosti.

Prema rečima urednice spoljnopolitičke rubrike bečkog dnevnika „Standard” Adelhaj Velfl, očigledno je da će budući koraci u evropskim integracijama zavisiti od stepena do kojeg će Beograd moći da „upravlja” Srbima na Kosovu.

"Totalno je apsurdno da Srbija, sa jedne strane, treba da napusti ’paralelne institucije’, a s druge strane, da upravlja Srbima na severu Kosova, što znači da mora da se umeša. Osim toga, postoji dosta konfuzije oko faktičke sposobnosti Srbije da uradi obe stvari. Smatram da oni koji treba da preuzmu odgovornost ne shvataju da vreme brzo prolazi i da ceo proces postaje rizičan”, kazala je za „Politiku” Velflova.

Ona je ocenila da, s pragmatične tačke gledišta, nije toliko važno da li je Srbija dobila status kandidata juče ili za nekoliko meseci, ali da je, sa simboličko-političkog gledišta, nedavanje kandidature loše ne samo za Srbiju već i za ceo region.

"To je znak ’stop’ za proces proširenja. I to povećava strahovanja da će građani Srbije biti još razočaraniji kao i da će se smanjiti njihovo poverenje u EU. S druge strane, ova situacija pokazuje da moraju da budu pronađena veoma jasna i održiva rešenja za sever Kosova koja će zadovoljiti Evropsku uniju. I ovo je prilika da se bude odbačen iracionalni osećaj žrtve i da se bliže sagleda šta se dešavalo osamdesetih i devedesetih godina. U debati o severu Kosova i odnosima Beograda i Prištine ovo je deo analize koji nedostaje”, smatra Velflova.