Egipatska vlada podnela ostavku

"Vlada premijera Esama Šarafa prosledila je svoju ostavku vladajućem Vrhovnom savetu oružanih snaga", saopštio je portparol vlade Mohamed Hegazi za državnu agenciju MENA. Hegazi je, međutim, rekao i da će vlada nastaviti da radi sve dok njena ostavka ne bude prihvaćena, zbog "ozbiljne situacije u zemlji".

Vlada premijera Esama Šarafa na meti je žestokih i konstantnih kritika od početka mandata u martu, a zamera joj se neefikasnost i potčinjenost vojsci.

Vojni izvor rekao je za agenciju Rojterss da se ostavka neće formalno prihvatiti dok se članovi Vrhovnog savetaa oružanih snaga, koji upravlja Egiptom od pada Hosnija Mubaraka, ne dogovori o kandidatu za premijera.

U trodnevnim sukobima policije i demonstranata na centralnom trgu Tahrir u Kairu poginulo je 35 ljudi, od čega samo danas 20.

Prethodno je egipatska vojska saopštila da su 33 osobe ubijene u sukobima, precizirajući da su žrtve stradale tokom odbrane ministarstva unutrašnjih poslova. "Vojska nije išla na Tahrir, nego su demonstranti došli do ministarstva. Oni imaju pravo da protestuju, ali mi moramo da stanemo između njih i ministarstva", rekao je general Saed Abas.

On je naveo da je ministarstvo i zvanično zatražilo da ih vojska zaštiti, preneo je Rojters.

Dodao je da će slična zaštita biti ponuđena demonstrantima na trgu Tahrir ukoliko oni to zatraže.

Vojni zvaničnik je, medjutim, okrivio demonstrante da su zaustavili normalan život u centru Kaira što naročito ugrožava poslovanje kompanija.

Prvi sukobi u Kairu izbili su u petak kada su okupljeni demonstranti zatražili da vojne vlasti u zemlji brže prenesu vlast na civilnu vladu.

Prema rečima generala Abasa, vojska će nastaviti sa svojim planovima o održavanju parlamentarnih izbora.

Demonstranti su, takodje, zatražili od ministarstva unutrašnjih poslova da sprovede reformu u policiji, imajući u vidu silu koju je primenjivala tokom rušenja predsednika Hosnija Mubaraka u februaru.

U medjuvremenu se oglasio i generalni sekretar Arapske lige Nabil Al Arabi koji je zatražio da se u Egiptu sačuva mir, a od političkih snaga da nastave sa demokratizacijom zemlje.

Arabi je izrazio "duboku zabrinutost" zbog eskalacije nasilja na centralnom kairskom trgu i istakao važnost prava na izražavanje mišljenja i mirne demonstracije, prenela je agencija AFP.

Foto: Beta

Vojska i policija su zapalili šatore demonstranata na Trgu Tahrir u Kairu i ispaljivali suzavac i gumene metke u nastojanju da oteraju više hiljada demonstranata s trga.

Demonstranti, većinom mladi, bacali su kamenice i "topovske udare" na policiju koja je bacala suzavac da bi ih rasterala.

Posle zbacivanja Mubaraka, vojska je preuzela vlast, a javnost je gnevna zbog sporosti reformi i namere vojske da zadrži nadzor nad budućom civilnom vladom.

Vojska je obećala da vlast preda posle predsedničkih izbora iduće godine ili početkom 2013. Demonstranti optužuju vojnu vlast da oteže proces i traže da se vojska povuče odmah po okončanju poslaničkih izbora krajem marta 2012. godine.

Vojni savet je u nedelju saopštio da će poslanički izbori, u tri faze, početi 28. novembra.

Lekari u dve poljske bolnice na Trgu Tahrir su rekli da je povređeno oko 700 ljudi.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Egipta je saopštilo da je 55 demonstranata uhapšeno, a da je 85 policajaca povređeno u sukobima.

Sukobi policije i demonstranta u Kairu izbili su nedelju dana pre prvih izbora otkada je u februaru svrgnut predsednik Hosni Mubarak posle 18-dnevnih protesta koji su počeli na Trgu Tahrir.

Foto: Beta

Posle odlaska Mubaraka, vojne vlasti su preuzele kontrolu nad zemljom, ali je javnost gnevna zbog sporih reformi i pokušaja vojnih vlasti da zadrže nadzor nad budućom civilnom vladom.

Prema planu koji je postavila vojska, predaje vlasti će biti posle predsedničkih izbora sledeće godine ili početkom 2013. Demonstranti optužuju vojne vlasti da otežu proces i traže da vojska prepusti vlast odmah po okončanju parlamentarnih izbora krajem marta.

Vojni savet je saopštio da će parlamentarni izbori, koji će biti održani u tri faze, početi 28. novembra i zahvalio policiji na "uzdržanosti" u dvodnevnim akcijama protiv demonstranata.

El Baradej - da li je bilo revolicije?

Foto: Beta

Egipatski reformista i dobitnik Nobelove nagrade Mohamed el Baradej je rekao da "ne bi ni znao da je bilo revolucije da je napustio Egipat uoči revolucije 24. januara i vratio se danas, osim po manje sigurnosti i privredi koja propada", prenela je agencija AP.

I Egipćani su poput Baradeja počeli da se pitaju šta je dovelo do toga da revolucija, kojom je svrgnut Hosni Mubarak, krene u pogrešnom pravcu, navodi agencija i ističe da su sve veći ekonomski problemi i nesigurnost naveli mnoge Egipćane da posumnjaju da li je revolucija bila stvarno dobra.

Stopa kriminala je povećana, verski sukobi su u porastu, a policija se još nije vratila na ulice, što je vojska iskoristila da sebe predstavi kao spasitelja, piše AP. Grupe mladih koje su organizovale osamnaestodnevni ustanak protiv Mubaraka, koji je počeo 25. januara, marginalizovane su i izolovane, konstagtuje AP.

Nezadovoljstvo zbog načina na koji vojska upravlja tranzicionim periodom dostiglo je vrhunac proteklog vikenda u sukobima na kairskom trgu Tahrir, u kojima je poginula najmanje 21 osoba, a više stotina povredjeno.

Demonstranti su prvo tražili da vojska brzo objavi datum prenosa vlasti na civilnu vladu, ali se raspoloženje promenilo u nedelju, posle pokušaja snaga bezbednosti da uklone demonstrante sa trga Tahrir.

Demonstranti sada kažu da su generali samo produžetak Mubarakovog režima i traže od feldmaršala Huseina Tantavija i saveta generala da odstupe u korist privremenih civilnih vlasti.

Prvi postrevolucinarni izbori u Egiptu počinju 28.novembra i očekuje se da će većinu osvojiti islamske partije, poput uticajne Muslimanske braće, ali ostaje sumnja da li će buduća vlada imati snage da se suprotstavi generalima.