Šta će biti sa zdravstvom u Srbiji?

U zdravstvu Srbije jedan plaća, a dvoje se leče: doprinos uplaćuje 1,66 miliona penzionera i 1,67 miliona zaposlenih, a iz tog fonda se finansira i lečenje članova njihovih porodica - ukupno 5,5 miliona ljudi, kao i zdravstvena zaštita 1,2 miliona neosiguranih.

Osiguranik sa najnižim primanjima za zdravstvo godišnje izdvoji 24.000 dinara, a onaj sa najdebljom kovertom 390.000.

Tako, u proseku, za svakog od oko sedam miliona stanovnika, u zdravstvenoj kasi godišnje imamo svega 28.000 dinara, a samo jedan od 4.500 pacijenata na dijalizi tu sumu potroši za manje od nedelju dana! Svaki dijalizni tretman RFZO bolnicama plati 10.000 po pacijentu, i tako tri puta nedeljno, 14 puta mesečno, 150 puta godišnje, doživotno.

Osiguranik sa najnižim primanjima za čitav radni vek izdvoji za zdravstvo 840.000 dinara. Ali kada bi jedan od najbogatijih osiguranika, tokom čitavog radnog veka bio prijavljen na najveću moguću platu, za 35 godina izdvojio bi za zdravstvo 13 miliona dinara. Po trenutnom kursu, to je oko 135.000 evra. Tu sumu, međutim, jedan od 200 pacijenata na terapiji citostatikom ”glivek” potroši za četiri godine, a pacijent na dijalizi za šest!

Za samo jednu operaciju obolelog od hemofilije, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, potroši se koliko bi najbogatiji osiguranik uplatio za tri života!

Zdravstveni minus je još veći u praksi nego u zvaničnoj statistici, jer ne uplaćuju sve firme doprinose za svoje zaposlene.

"Rebalansom budžeta zdravstveni fond je smanjen za 2,7 milijardi dinara, jer je za toliko, zbog ekonomske krize i nediscipline u naplati doprinosa, smanjen očekivani priliv novca u kasu osiguranja. Novca nema dovoljno, dugovi su toliki da postoji opasnost da se čitav sistem zdravstva uruši", kaže za ”Novosti” profesor dr Aleksandar Vuksanović, direktor RFZO

Vuksanović kaže da su mnoge evropske zemlje zbog krize već skresale prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i navodi da se u Engleskoj, koja godišnje ima 150 milijardi evra za zdravstvo, trenutno čeka i na onkološke operacije.

"Medicina je zbog uvođenja novih tehnologija i terapija svakim danom sve skuplja i postojeći sistem je jednostavno finansijski neodrživ", kaže Vuksanović.
"U Hrvatskoj, recimo, ako nemate dopunsko osiguranje, morate da snosite 20 odsto svih troškova dijagnostičke i terapijske procedure. Tako je u mnogim drugim zemljama Evrope, i ako hoćemo finansijski održiv sistem zdravstva, moraćemo i mi, na nivou države, da uvedemo dopunsko osiguranje."

Najviše na plate i lekove

Kroz zdravstvenu kasu Srbije godišnje prođe oko dve milijarde evra. Za plate i prevoz 104.500 zaposlenih u zdravstvu mesečno se troši sedam, godišnje 90 milijardi dinara. Za lekove u zdravstvenim ustanovama izdvaja se 16 milijardi godišnje, za lekove na recept i pomagala - 30 milijardi. Za sintetički, potrošni i ugradni materijal iznos je 12 milijardi. Svakog dana u bolnicama leži 30.000 pacijenata, a samo za ishranu se potroši godišnje 2,2 milijarde dinara. Za bolovanja duža od 30 dana iz zdravstvene kase isplati se godišnje 7,5 milijardi dinara.

Građani kroz participaciju plate 4 milijarde dinara.

Izdvajajući za participaciju 50 dinara po kutiji leka, pacijenti godišnje u zdravstveni fond, mimo doprinosa, uplate još 4,5 milijardi dinara. Kroz participaciju po bolničkom danu, ili za ugradni materijal, kao što su pejsmejkeri ili veštački zglobovi, u zdravstvenim ustanovama pacijenti izdvoje još jednu milijardu dinara. Tako se samo iz participacije finansira rad bar dve zdravstvene ustanove. Godišnji budžet, recimo, Instituta ”Dedinje” je 1,8, Insituta za onkologiju i radiologiju Srbije 2,2 , Zdravstvenog centra Pančevo dve, a KCS 13,5 milijardi dinara.