IAEA: Iran na korak od A bombe

Prema saznanjima IAEA Iran je "savladao ključne korake, neophodne da se napravi nuklearno oružje”.

Ovo iznose dva vodeća američka dnevnika, „Njujork tajms” i „Vašington post”, pozivajući se na neimenovane zvaničnike vlade koji su imali uvid u taj izveštaj.

Pre dva dana predsednik Izraela Šimon Peres je izjavio da je uveren da bi SAD i svet uskoro mogle da preduzmu vojnu akciju protiv Irana, ali da nikakva odluka još nije doneta.

Iran je u nedelju saopštio da je sporni izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju o iranskom nuklearnom programu, dokument zasnovan na "falsifikovanim" podacima.

Kako tvrdi „Tajms”, direktor IAEA Jukija Amano pre 11 dana je sa nalazima novog izveštaja upoznao Savet za nacionalnu bezbednost, mada se napominje da „administracija odbija da potvrdi da je Amano uopšte ušao u Belu kuću” (gde je sedište i Saveta).

U odnosu na ranije procene o tome dokle je Iran stigao u svojim naporima da savlada tehnologiju nuklearne bombe, novi elemenat su aktivnosti u njegovoj vojnoj bazi Parčin, gde je identifikovana „struktura” za koju se veruje da je kapsula za testiranje „uređaja za imploziju” – upaljača atomskog punjenja. Ovakav zaključak sugeriše obaveštajni mozaik sastavljen od satelitskih snimaka, dokumenata, evidencija o kupovini opreme i podataka iz Izraela i Evrope.

Prema navodima IAEA, ključni doprinos savladavanju ove poslednje tehnološke prepreke dao je ruski nuklearni ekspert Vjačeslav Danilenko, koji sa Iranom sarađuje još od sredine devedesetih, dok je glavnu pomoć pružao u poslednjih pet godina. Danilenko je razgovarao sa inspektorima IAEA, ne poričući angažman sa Irancima, ali je tvrdio da se njegova asistencija odnosila samo na projekte civilnog inženjeringa.

Kao strani pomagači se opet navode neimenovani stručnjaci iz Severne Koreje, kao i glavni kreator pakistanske nuklearne bombe Abdul Kadir Kan, čiji su nacrti za "neutronski inicijator”, nuklearni upaljač, dospeli u ruke Iranaca.

Nove sugestije o tome da je Iran sasvim blizu da realizuje svoje nuklearne ambicije dolaze u okolnostima kada su pojačane glasine o mogućem napadu na iranske nuklearne instalacije. Izraelska štampa je naime prošle nedelje pisala da je u vrhovima vlade postignuta saglasnost za tako drastičnu akciju.

"Njujork tajms” međutim ukazuje da je američki obaveštajni establišment skeptičan prema tvrdnjama IAEA i da je već zauzet stav da su takve informacije „rizične”.

Ova uzdržanost se objašnjava svojevremenim promašajima u Iraku, koji je iz Vašingtona optuživan da poseduje biološko oružje za masovno uništavanje, što je bio povod za američku invaziju i obaranje režima Sadama Huseina. To oružje nije međutim nikad pronađeno.

"Vašington post” prenosi procenu američkih obaveštajnih službi po kojoj iransko rukovodstvo još nije odlučilo da li da konačno sklopi nuklearnu bombu, ali da svakako želi da ima sve na mestu da je brzo sastavi ako se takva odluka donese. Zvaničan stav Teherana sve vreme je da su domaća nuklearna istraživanja namenjena isključivo civilnom korišćenju, za proizvodnju električne energije.

Prema "Njujork tajmsu”, Rusija i Kina su od IAEA zatražili da se izveštaj ne objavljuje, jer bi tako nešto za rezultat imalo da „Iran bude sateran u ćošak”. List ocenjuje da je ovo redak slučaj usaglašenog diplomatskog pritiska Moskve i Pekinga.

Iranci su navodno pokazali ravnodušnost prema nalazima Međunarodne atomske agencije. „Neka to objave pa ćemo videti šta će da se dogodi”, citira „Vašington post” Alija Akbara Salehija, šefa iranske diplomatije.

Lavrov: Napad na Iran bio bi veoma ozbiljna greška

Rusija je juče upozorila da bi eventualni vojni udar na Iran bio „veoma ozbiljna greška” koja bi samo dovela do novih sukoba i civilnih žrtava, prenosi Tanjug.

"To bi bila veoma ozbiljna greška sa nepredvidivim posledicama”, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, nakon upozorenja izraelskog predsednika Šimona Peresa da je napad na Iran sve izgledniji, javila je agencija Frans pres.

"Ne može da postoji vojno rešenje za iranski nuklearni problem, kao što ono ne može da postoji ni za jedan drugi problem u savremenom svetu”, kazao je Lavrov i istakao da vojne kampanje koje se trenutno vode, kao što je misija NATO-a u Avganistanu, pokazuju koje su opasnosti stranog uplitanja.