Posle Gadafija SAD ima neprijatelje

Lideri tih zemalja optužuju SAD za zloupotrebu statusa jedine preostale supersile u svetu i de fakto lidera Zapada, i kritikuju tu zemlju da bi učvrstili svoj autoritet kod kuće i povećali prestiž u inostranstvu.

Te teme privlače veliku pažnju u svetu i verovatno će tako i ostati. Među režimima i liderima koji će verovatno ostati trn u oku SAD je Kastrov režim na Kubi.

Sam Fidel Kastro koji je preživeo pokušaje ubistva u organizaciji američke Centralne obaveštajne agencije, invaziju u Zalivu svinja i američki ekonomski embargo, i duže od pola veka se suprotstavlja SAD, zvanično je otišao sa funkcije predsednika u februaru 2008. zbog bolesti.

Vladavinu je prepustio bratu Raulu čime je revolucionarni režim nastavio da vlada. Trgovinska razmena Kube i SAD je minimalna, a među njima nema diplomatskih veza. SAD optužuju kubansku vladu za kršenje ljudskih prava i ućutkivanje disidenata, dok Havana sebe predstavlja kao žrtvu američke tiranije.

Ugo Èavez (Foto: Beta)

Venecuelanski predsednik Ugo Čaves, popularni levičarski aktivista i bivši vojni oficir izabran 1998, uveo je radikalne promene u socijalnu i ekonomsku politiku, uključujući povećanje državne kontrole nad naftnom industrijom.

Čaves optužuje Vašington za planiranje invazije Venecuele i zalaže se za zaustavljanje širenja uticaja SAD. Postao je saveznik Kube i potpisao velike ugovore o kupovini oružja sa Rusijom kako bi od Venecuele načinio regionalnu silu.

SAD Venecuelu prikazuju više kao zemlju koja iritira, nego kao suparnika, ali to bi moglo da se promeni ako bi se Čaves okrenuo agresivnijoj politici.

Kim Džong II (Foto. wikipedia.org)

Kim Džong II iz Severne Koreje, zemlje staljinističke vlasti sa vojskom od milion ljudi, trn je u oku SAD od Korejskog rata.

Poslednjih godina, SAD pokušavaju da nudjenjem ekonomske pomoći i diplomatskih usluga ubede Kima da odustane od svog malog programa nuklearnog naoružanja.

Ipak, SAD optužuju Kima za višestruko kršenje obećanja o razoružanju i prodaju informacija o naoružanju stranim zemljama. SAD i druge nacije optužile su prošle godine Pjongjang za ispaljivanje torpeda na jedan brod južnokorejske vojske i otvaranje vatre na jedno od južnokorejskih ostrva.

Imajući u vidu da se veruje da je severnokorejski lider teško bolestan, ključ budućih odnosa Vašigtona i Pjongjanga verovatno će biti Kimov sin i naslednik Kim Džong Un.

Mahmud Ahmadinedžad (Foto: Beta)

Klerikalna vlast Irana ne toleriše neposlušnost i pokazuje duboko i stalno neprijateljstvo prema Vašingtonu od zbacivanja sa vlasti režima koje su SAD podržavale 1979.

Oštri verbalni napadi predsednika Mahmuda Ahmadinedžada na račun SAD i Izraela redovna su pojava na zasedanjima Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Njegove statove dele mnogi članovi iranske vlade, koju zapadni analitičari nazivaju slagalicom različitih anti-zapadnjačkih frakcija.

Aktuelni sukob sa Vašingtonom potiče od sumnji o podršci Irana terorističkim grupama na Bliskom istoku, ali pre svega od nuklearnih ambicija Teherana.

SAD tvrde da Iran postavlja temelje za program nuklearnog naoružanja koji bi bio pretnja Bliskom istoku, SAD i Evropi. Iran tvrdi da ga zanima samo nuklearna tehnologija koja ne predstavlja pretnju miru. Ipak, SAD neke od vođa zemalja koje se smatraju nedemokratskim ne smatra neprijateljima - tokom Hladnog rata i kasnije, mnogi od njih tretirani su kao saveznici.

Čak i danas, SAD povremeno kritikuju predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, Roberta Mugabea iz Zimbabvea i Islama Karimova iz Uzbekistana, ali sa tim zemljama imaju diplomatske odnose.

Ruski premijer Vladimir Putin koji više od decenije dominira ruskom politikom, u prošlosti je oštro kritikovao SAD, optužujući Vašington za nametanje volje drugim zemljama.

Ipak, uprkos razlikama u shvatanju pitanja odbrane i rešavanja problema na Bliskom istoku, Obamina administracija uložila je velike napore u unapredjenje odnosa sa Rusijom, i dve zemlje sada zajedno rade na pitanjima od obostranog interesa.

SAD imaju jake veze sa apsolutnim monarhijama kakva je Saudijska Arabija i druge zalivske zemlje koje se surovo obračunavaju sa pobunama i demokratskim pokretima u svojim zemljama.