Uskoro prve "laste" u Vojsci Srbije

U jednoj od hala pančevačke fabrike „Utva” tri aviona sklapanjem komponenti, kao što su trup, krila, elektrika i niz drugih sistema, dobijaju konačan izgled. Reč je o „lastama”, dvosedim klipnim vazduhoplovima za obuku, koje će uskoro biti isporučene Vojsci Srbije.

Hale podsećaju na apotekarski čistu radionicu, posetioce sa strane iznenadi koliko se ručnog rada ulaže u stvaranje aviona. Čak i veći delovi od aluminujuma su iznenađujuće laki. Stručnjaci fabrike su posebno ponosni na izradu krila specifične aerodinamike, kakvo se ranije ovde nije pravilo.

Direktor D.O.O. „Utva avio-industrija” Tomislav Bjelogrlić, pokazujući reporterskoj ekipi „Politike” fabriku, kaže da je projekat „Lasta” spasao ovu kompaniju koja je 2008. godine bila pred stečajem. Tada je sklopljen ugovor sa Irakom o proizvodnji 20 „lasta 95N” koje su kamionima prevožene u Niš a odatle, rasklopljene, transportnim avionom na odredište.

"U međuvremenu je Vojska Srbije naručila 15 „lasta” koje se upravo proizvode. Verujemo da će se pojaviti i drugi kupci. Fabrika će uskoro biti 99 odsto u državnom vlasništvu. Ako bude razumevanja, u smislu da se obnovi tehnologija, mogli bismo se boriti da kao kooperanti sarađujemo sa vodećim firmama iz ove oblasti", kaže Bjelogrlić.

On podseća na iskustvo „Utve” u proizvodnji komponenti za „erbas”, kargo vrata za izraelske „boinge 747”, pa i jednog dela (takozvani prsten) za francuski svemirski program – raketu „Arijana”.

Malo je država u svetu koje samostalno konstruišu i proizvode avione, a uspeh je utoliko veći ako se zna da Srbija, generalno gledano, ima problem sa malom proizvodnjom. Zbog pokretanja proizvodnje „laste” u „Utvi” posao je dobilo 180 radnika, tako da ih je danas ukupno oko 350.

Ali, osim što je „lasta” od vitalnog značaja za ovu fabriku, ona je danas jedina nit koja povezuje sadašnjost sa bogatom istorijom domaće avioindustrije. Osim toga, pružena je prilika domaćim inženjerima da, sučeni sa izazovom konstruisanja aviona i usavršavanja njegovih verzija, oprobaju svoje sposobnosti.

Vojislav Dević, rukovodilac projekta „Lasta” i načelnik Odeljenja proračuna aerodinamike u Vojnotehničkom institutu, ističe da je projektovanje aviona obiman posao u kojem učestvuje niz eksperata za razne oblasti. Projektu „Lasta 95” prethodio je projekat „Lasta 1” koji seže još u vreme SFRJ, tačnije 1984. godinu. Napravljen je prototip „lasta 1”, ali je sve stalo zbog ratova na prostorima bivše Jugoslavije i sankcija.

U međuvremenu su menjani taktičko-tehnički zahtevi, izrađena je dokumentacija i model „laste 2”, pa se na kraju pojavila „lasta 95” kao, praktično, novi avion. Sklopljeno je nekoliko aviona „lasta 1” nulte serije, ali su neki od njih uništeni kada je NATO bombardovao fabriku 24. marta 1999. godine, prve ratne noći. Projekat je intenziviran 2004. godinesklapanjem konačnog ugovora sa DOO „Utva AI” i „Prve petoletke Trstenik – Namenska”. U usavršenom izdanju „lasta 95 N” prodata je Iračanima, a naziv aviona koji će dobiti VS je jednostavno – „lasta”.

"Avion je namenjen za selekciju, početnu i deo osnovne obuke kadeta VS sa elementima figurnog, noćnog, navigacijskog, grupnog i instrumentalnog letenja. Tehnički smo predvideli i omogućili ugradnju naoružanja i to mitraljeza, avio bombi i raketnih zrna. Urađen je niz poboljšanja vezanih za tehnologiju gradnje, eksploatacione i finkcionalne mogućnosti, kao i estetske prirode. Pilot ključne podatke očitava sa dva ekrana, ali na raspolaganju ima i klasične instrumente za, kako se to kaže „povratak kući”, u slučaju da drugi otkažu", objašnjava Dević.

„Lastu” pokreće američki motor „lajkoming”, i to u dve verzije koje avionu daju 300 i 315 KS što je dovoljno za akrobatsko letenje vazduhoplova koji može da izdrži odgovarajuća opterećenja strukture. Maksimalna brzina aviona u horizontalnom letu je 320, a najveća dozvoljena 390 kilometara na čas, plafon leta je 6.000 metara a u vazduhu može da ostane dva i po sata. „Lasta” može da poleće i sa travnate piste, dovoljno joj je manje od 300 metara.

"Sve u svemu, verujemo da će pomenute osobine i pristupačna cena u odnosu na konkurenciju, kao i pozitivna iskustva iz Iraka, obezbediti nove narudžbine i tako sačuvati tradiciju konstruisanja i proizvodnje aviona u Srbiji ", kaže Dević.