Do doktorske titule za 200 dolara

Ako uplatite određeni iznos novca i na kućnu adresu, u roku od pet do 15 dana, dobićete diplomu koja potvrđuje da ste master ili čak i doktor nauka.

U paketu obično stiže od 10 do 30 različitih dokumenata koji prate diplomu, u posebnu ponudu ulazi i kožni ram, a da bi sve bilo što uverljivije, možete dobiti i kapu sa diplomskog ispita.

Najčuveniji „univerzitet” koji nudi diplomu na osnovu „vašeg dosadašnjeg znanja i poslovnog iskustva” je Ešvud, koji je u javnosti prvi put pomenut pre tri godine kada je profesor jednog medicinskog fakulteta iz unutrašnjosti bio optužen da je falsifikovao svoju titulu. Istraga je lane obustavljena.

Pomenuti „univerzitet” već na početnoj stranici navodi da do akademskog zvanja mogu da dođu svi bez polaganja prijemnog i ispita, samo na osnovu najmanje dve godine radnog iskustva. Pod tim terminom, sledi objašnjenje, podrazumeva se bilo koji posao, vojna služba, razni kursevi, radionice i treninzi, ali i hobi, putovanja, životni stil, volonterske aktivnosti, pisanje, čitanje, slušanje…

Na ovom „univerzitetu” najjeftinija je srednjoškolska diploma (349 dolara), master je oko 1.000, a doktorat, u zavisnosti da li vam je potrebna i teza ili ne – 2.125 dolara. Na nekim „univerzitetima”, međutim, doktorska diploma može da se dobije i za 200 dolara.

"Ja sam kupio specijalni paket za 2.267 dolara, što je dobar popust jer sam dobio i diplomu srednje škole i master i to za onoliko para koliko bih platio doktorat. Stiglo mi je za 15 dana i poslato je iz Pakistana. Ja se bavim poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja i ova diploma mi znači u međunarodnim kontaktima, a lepo izgleda i na zidu kancelarije, ostavlja utisak na klijente", kazao je Đ. P. iz Beograda i dodao da je njegova drugarica kupila doktorsku diplomu iz astrologije na Belford univerzitetu. Pošiljka je stigla iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U ponudi većine „univerziteta” se ne navodi naziv „visokoškolske institucije”, a ono što je svima zajedničko jeste da ne postoji ni fizička adresa, tako da osim imena, „student” ne zna ni u kojoj državi „studira”.

Poznavaoci ove problematike kažu da je uglavnom u pitanju Indija, odakle u poslednje vreme stiže i veliki broj počasnih doktorata.

Zanimljivo je da neki od njih daju i statistički pregled prodatih diploma.

Univerzitet Rošvil tako navodi da godišnje primi 45.862 zahteva, najviše iz oblasti računovodstva (oko 9.000). Popularne su i diplome iz biznis administracije, kriminalističke psihologije, ljudskih resursa, prava, informacionih tehnologija, masovnih medija i medicine.

U grupi pitanja koje se najčešće postavljaju, navodi se i ono – šta napisati ukoliko ne postoji ikonica sa nazivom programa iz kojeg želim da dobijem diplomu. Odgovor je – jednostavno napišite naziv.

A nude se akupunktura, anatomija, aeronautika, hipnoterapija, pomorsko inženjerstvo, bibliotekarstvo, istorija, ženske studije, astrologija, bukvalno bilo koja oblast koja nekome može da padne na pamet.

Među najčešćim pitanjima su i ona kao što je – da li diplome izgledaju kao prave – sa potvrdnim odgovorom argumentovanim detaljima o boji, debljini i kvalitetu papira, fontu slova…

Pojedini „univerziteti” imaju i posebnu ponudu – odredi godinu i mesec diplomiranja tj. doktoriranja, a u opcijama se nude godine počevši od 1955, sa napomenom da su najpopularniji meseci maj i decembar.

„Univerziteti” uglavnom navode i da su akreditovani kod Borda za akreditovanje Internet univerziteta i Svetske komisije za internet akreditaciju, koja je po najvećoj svetskoj enciklopediji Vikipediji, registrovana na Kajmanskim ostrvima.

To, međutim, nije dovoljno da biste se zaposlili u Srbiji, jer je neophodna nostrifikacija. U Rektoratu Univerziteta u Beogradu kazali su da se do sada nisu susreli sa zahtevom za nostrifikaciju diplome stečene na ovaj način.

Vladimir Mikić je objasnio da je u poslednje četiri godine priznato ukupno 1.225 stranih visokoškolskih isprava, a najviše nostrifikacija zatražili su studenti iz Libije.

On dodaje da se univerzitet prilikom donošenja odluke o nepriznavanju strane visokoškolske isprave rukovodi pre svega odlukom prethodne instance, odnosno fakulteta.

Budući da nadležna fakultetska veća čine (najčešće redovni) profesori, po prirodi stvari upućeni u problematiku komparativnog izučavanja konkretnih naučnih disciplina, kaže, univerzitet smatra da je, po pravilu, odluka fakultetskih tela merodavna.

A onima koji su i posle čitanja ovog teksta ostali odlučni u nameri da steknu virtuelnu diplomu poručujemo da sačekaju 31. oktobar – daju se popusti od 10 odsto za narudžbine u toku Noći veštica.