EK ocrnila Bosnu i Hercegovinu

U BiH nema političke volje za reforme, a institucije su slabe, bez dovoljno ljudi i sredstava, pa često postoje samo na papiru, konstatovala je Komisija.

"Nemogućnost postizanja političkog dogovora oko vlasti na državnom nivou stoji na putu progresa Bosne i Hercegovine da se preduzmu ključne reforme, neophodne za dalji napredak prema evropskim integracijama”, stoji još u izveštaju, a kritikuje se i nedostatak zajedničke vizije političara.
"Politicki predstavnici moraju da imaju zajedničko razumevanje pravca kojim zemlja treba da krene i njene budućnosti", zaključak je Komisije.

Reforme su veoma ograničene, za njih nema političke volje, slabe su institucije, nema dovoljno ljudi i sredstava, manjkava je saradnja među njima, kaže se u Godišnjem izveštaju Evropske komisije o Bosni i Hercegovini, objavljenom u Briselu.

Kao povoljni rezultati BIH se navode ukidanje viza za putovanja u zemlje EU, kao i to što je, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pokrenut dijalog Evropske unije i BiH o pravosuđu.

I dalje ostaje problem "usaglašavanja Ustava BiH s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a zakon o državnoj pomoći mora da bude donet na državnom nivou".

"Politički predstavnici moraju imati zajednički stav o pravcu kojim treba da krene ta zemlja", podvlači Evropska komisija.

Uz to je "neophodno usklađivanje, podešavanje institucija jer proces pristupanja EU traži funkcionalne ustanove u svim ravnima i funkcionalan mehanizam koordinacije u pitanjima koja se ticu EU". Saradnja s Haškim tribunalom, kao i s Tužilaštvom za ratne zločine na državnom sudu su zadovoljavaljući. Potrebno je uložiti više napora da bi se došlo do primene Reformske strategije pravosudnog sistema i državne Strategije za ratne zločine, navodi Komisija.
Evropska komisija upozorava da se u BiH "nastavlja politički pritisak na medije, a vidna je i neobjektivnost na osnovu pripadanja određenom narodu", dok su novinari i dalje ugroženi u svom delovanju.

Komisija, međutim, ističe napredak u sprovođenju Sarajevske deklaracije o izbeglicama i prognanicima, i saradnju sudova BiH, Hrvatske i Srbije kao dobru. Evropska komisija preporučila je da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Evropsku uniju, "uz razumevanje da će se dijalog Beograd-Priština obnoviti". Predsednik Boris Tadić izjavio je da je ponosan što je reforme koje je Srbija sprovela Evropska komisija ocenila kao uspešne. Dok je većina domaćih stranaka pozdravile dobijanje statusa kandidata, članovi SRS su protestovali ispred Predsedništva Srbije. Iz inostranstva takođe stižu pozitivne reakcije. Evropska komisija predložila Savetu ministara EU da počne pregovore o članstvu s Crnom Gorom, dok je EK ocenila napredak BiH kao "vrlo ograničen".