Nemačka uslovljava status kandidata

Hoće li i konačna verzija mišljenja biti pozitivno konotirana znaće se u sredu pre podne, posle sastanka Kolegijuma EK, a zavisiće od epiloga pregovora Pariza i Berlina.

Izvori "Novosti" tvrde da Francuska traži od Nemačke da prihvati da se Crnoj Gori saopšti datum za otvaranje pregovora. Nemačka zauzvrat traži da Francuska i drugi podrže tvrdu liniju što se tiče Srbije.

"Šef francuske države Nikola Sarkozi insistira da nijedna zemlja ne otvara pregovore sa EU dok ne pregrmi predsedničke izbore u maju. Zato traži da se za Crnu Goru odredi sledeći jun kada će biti doneta konačna odluka o tačnom datumu otvaranja pregovora", kaže izvor "Novosti".

Na spisku zahteva Berlina je i da se Beograd obaveže na dve stvari: da se za dobijanje kandidature u decembru odrekne suda u Kosovskoj Mitrovici, dok je ulog za davanje datuma prepuštanje opština na severu.

"Blic", međutim, saznaje da Nemačka ima četiri uslova za Srbiju, koje je nemačka kancelarka Angela Merkel iznela predsedniku Borisu Tadiću tokom posete Beogradu u avgustu, a to su da se dijalog Beograda i Prištine nastavi bezuslovno, da se postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, telekomunikacijama i struji, da Priština preuzme sud u severnoj Kosovskoj Mitrovici i da se počne ukidanje paralelnih institucija.

Naš nekadašnji ambasador u Berlinu Ognjen Pribićević veruje da EK neće ni pozitivno ni negativno formulisati svoje mišljenje bez zelenog svetla Nemačke.

"Bilo bi politički nekorektno da Srbija ne dobije preporuku za status kandidata. Ipak, dve ključne zemlje od kojih zavise naše integracije su Nemačka i SAD, a ono što Berlin očekuje, kancelarka Angela Merkel je jasno poručila u avgustu u Beogradu - uspeh pregovora Beograda i Prištine za kandidaturu, i prepuštanje institucija na severu za datum", kaže Pribićević.

Na pitanje kolike su šanse da Francuska ipak smekša tvrd stav Nemačke povodom sledećeg koraka Srbije ka EU, izvor iz Vlade kaže da su male. Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele potvrdio je da konsultacije još traju.

"S nemačke tačke gledišta, očigledno je da Srbija, kao i ostale zemlje zapadnog Balkana, ima evropsku perspektivu. Ali poštovanje teritorijalnog integriteta u Evropi je od odlučujućeg i suštinskog značaja", kaže Vestervele.

Evropska komisija je još ranije sročila delove mišljenja koji se odnose na ispunjavanje predviđenih zadataka i oni su pozitivni. S obzirom na ono što je Srbija učinila u prethodnom periodu, u pogledu saradnje sa Hagom i reformama, kandidatura je doskoro bila gotova stvar, ali su nedavni događaji na KiM naveli pojedine evropske države da do poslednjeg trenutka preispituju svoj stav.

U našem državnom vrhu nezvanično tvrde da je ovo prvi put da se članice EU na ovakav način mešaju u rad Evropske komisije, a sve sa ciljem da na nju prebace deo odgovornosti za stopiranje kandidature i datuma, i pored toga što je po svim kriterijumima Srbija to zaslužila.

Još jedna zemlja u tom smislu koči, a to je Velika Britanija. London i Berlin pre svega insistiraju na nastavku dijaloga između Beograda i Prištine, i u tom smislu trenutno predvode najtvrđu struju u EU. To je u ponedeljak još jednom naglasio i britanski šef diplomatije Vilijem Hejg, dok je na strani Srbije bio njegov švedski kolega Karl Bilt.

"Kosovo nije prepreka na putu Srbije ka EU i ona nije odgovorna za probleme na severu Kosova. Vlasti u Beogradu imaju veoma ograničen uticaj na događaje na tom prostoru", poručio je Bilt na marginama Saveta ministara u Luksemburgu.

Definitivnu odluku o napredovanju Srbije ka EU doneće Savet ministara 9. decembra. Do sada je mišljenje Evropske komisije uglavnom bilo presudno za odluku na ministarskom nivou, osim u slučaju Grčke. Tada je Savet, uprkos negativnom mišljenu EK, Atini dodelio i kandidaturu i datum pregovora.