Čanak: Izmene Zakona o svojini

"Mislim da ćemo kao i do sada pronaći još prostora za funkcionisanje i da će zakon, posle izmena za koje ne sumnjam da će biti učinjene, i za nas biti prihvatljiv", rekao je Čanak.

On je za Tanjug rekao da Zakon o javnoj svojini nije bio deo koalicionog dogovora prilikom formiranja vlade 2008. i da zbog toga podrška Lige tom zakonu zavisi od toga hoće li se postići dogovor sa premijerom.

Upitan hoće li Liga nastaviti sa politikom uslovljavanja svaki put kada se pred Skupštinom Srbije pojavi neki za Vojvodinu važan zakon, Čanak je odgovorio da ne smatra da se radi o uslovljavanju.

"Pošto o ovim stvarima nismo razgovarali prilikom formiranja vlade, to mora sada da se desi. Mene lično čudi kao način funkcionisanja to što vlada prvo izađe sa zakonom, pa onda pokušava da nas stavi pred svršen čin, ali njihovo je da probaju a naše da ne pristanemo", poručio je Čanak.

On je ocenio da je Zakon o javnoj svojini nastavak nepravde prema Vojvodini, ali istakao da su konsultracije neophodne da bi se videlo šta je moguće uraditi.

Čanak je ponovio da Ustav iz 2006. godine, koji je "stavio novu omču oko vrata Vojvodine i kompletne decentralizacije zemlje", mora da se menja i dodao da zato Zakon o javnoj svojini i ne doživljava kao trajno rešenje.

Komentarišući ocene pojedinih opozicionih stranaka da se Zakonom o javnoj svojini stvara država u državi, Čanak je kazao da se pitanje državnosti Vojvodine zlonamerno tumači u strahu od, kako je rekao, fantomske secesije.

"Taj strah ne služi da bi se sprečila secesija Vojvodine, jer ona ne samo da je nemoguća, nego niko o njoj ne razmišlja, već da bi se većina građana ove zemlje plašila i da ne bi postavljala jednostavna pitanja - zašto ne živimo bolje i gde su naše pare. A kada to pitamo, pojave se oni zbog kojih tih para nema da počnu priču o secesiji", rekao je Čanak.

Govoreći o amandmanima na kojima LSV insistira, on je rekao da pitanje vraćanja železnice Vojvodini nije političko isterivanje pravde ili predizborni marketing, već važna stvar o kojoj se mora razgovarati.

Naglasivši da je železnica u Vojvodini bolno pitanje, on je podsetio da u proteklih 80 godina u pokrajini nije napravljen ni kilometar pruge, kao i da se polovina železničke mreže ne koristi ili je uništena.

"Železnica bi trebalo da bude kičma razvoja Vojvodine i da reši mnoga pitanja, recimo cenu stanovanja, jer je železnicki saobraćaj osnovni način funkcionisanja većih gradskih sredina svuda u svetu. A mi, umesto da idemo u tom pravcu, krenuli smo u centralizaciju u Vojvodini i koncentraciju stanovanja u Novi Sad i još nekoliko gradova i na taj način praktično opustošili čitave delove Vojvodine koji bi mogli da budu dom stotinama hiljada ljudi", smatra Čanak.

On je dodao i da je Vojvodina širom bivše Jugoslavije imala reprezentativnu imovinu, poput, kao je rekao, objekata na Bledu, u Lovranu ili odmarališta u Igalu.
"Sve su to vrlo vredni objekti koji prenamenom mogu doneti značajna sredstva. Vojvodini je, kao nerazvijenoj pokrajini u Srbiji, zaista svaki dinar neohodan", rekao je Čanak i pojasnio da se u Službenom listu Vojvodina svrstava u nerazvijene prostore Srbije, jer ima BDP manji od republičkog proseka.

"Upravo zbog toga pitanje imovine je, kao osnova za građenje finansijske kičme Vojvodine, izuzetno značajno ekonomsko i političko pitanje", istakao je Čanak.