Reakcije na hapšenje članova JSO

Istovremeno, lider LDP-a Čedomir Jovanović kaže da činjenica da su privedene osobe još aktivne u službama govori o slabosti demokratskog sistema Srbije.

Vasić za B92 kaže da je važniji Simovićev iskaz o kome se priča još od aprila i u kome ovaj pripadnik zemunskog klana navodno tvrdi da zna ko je u tri navrata od JSO zahtevao da se pobuni.

"Prvi put je to navodno bilo nakon isporučivanja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu u junu 2001. godine, drugi put nakon ubistva Momira Gavrilovića u avgustu 2001. i treći put kad je bila nemštena ona pirča oko hapšenja braće Banović. I tada im je uspelo, novembra 2001", kaže Miloš Vasić, inače autor knjige "Atentat na Zorana".

Novinar "Vremena" navodi i da je još tada, pre gotovo 10 godina bilo jasno da je JSO jedinica koju je trebalo smesta raspustiti i pohapsiti njene pripadnike zbog očiglednog krivičnog dela oružane pobune protiv ustavnog uređenja. Pobuna pripadnika Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije počela je zbog, kako su tada rekli pripadnici JSO, hapšenja braće Banović, koji su bili optuženi pred Haškim tribunalom. Nenad i Predrag Banović, koji su bili optuženi za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm, uhapšeni su na pijaci u Obrenovcu i iste večeri prebačeni u pritvor u Ševeningenu.

Nakon toga su Crvene beretke blokirale sedište jedinice u Kuli. Pripadnici JSO su 12. novembra blokirali autoput u Beogradu kod Sava Centra. Pobuna JSO trajala je od 8. do 17. novembra 2001. godine.

Jovanović: Pokazatelj kako je krhka zemlja u kojoj živimo

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je večeras da činjenica da su privedene osobe još aktivne u bezbednosnim službama, govori o slabosti demokratskog sistema i o krhkim temeljima zemlje u kojoj živimo.

Jovanović je, u izjavi Televiziji B92, rekao da ne postoji nijedna normalna zemlja u kojoj je moguće ostaviti neispitanim i neistraženim jedan tako važan događaj kao što je pobuna JSO u novembru 2001.

"Slažem sa svima koji smatraju pobunu JSO uvodom u obračun sa Vladom Zorana Đinđića, koji je na kraju okončan ubistvom 12. marta 2003. godine", ponovio je Jovanović, naglašavajući da su organizatori pobune isti oni ljudi koji su se posle našli na optuženičkoj klupi zbog ubistva premijera.

Lider LDP je rekao da o pobuni JSO nije svedočio kao političar i da misli da bi bilo nemoguće sprovesti sudski postupak, a zaobići njega kao svedoka postupaka ljudi, koji se pominju na listi onih koji su privedeni na razgovor u policiju.

"Mislim da je obaveza svih da politiku ostave izvan tog procesa, a proces će doći na one adrese na koje prirodno mora da dođe ukoliko se traga za potpunom istinom, jer je jasno da je ubistvo predsednika Vlade bilo politički motivisano, da su zahtevi JSO 2001. godine bili formulisani kao politički zahtevi naših protivnika i da je zapravo taj novembar 2001. početak obračuna protiv Vlade Zorana Đinđića drugačijim sredstvima", kazao je Jovanović.

"Vrlo često okrećemo glavu pred poražavajućim činjenicama koji Srbiju opisuju kao nedovršenu zemlju i zašto oni ne bi bili u BIA kada su njihovi politički nalogodavci danas u parlamentu, u nekim strankama. Zbog toga je jako važno pružiti zaštitu ovom sudskom procesu, reći sve ono što treba da se kaže tužiocu i sudiji i insistirati na poštovanju zakona", naveo je Jovanović.

Kako je izgledala pobuna JSO

Crvene beretke prilikom poubne kod Sava Cetntra (Fonet, Arhiva)

Dan nakon hapšenja braće Banović, pripadnici JSO su otkazali poslušnost Resoru državne bezbednosti i većina njenih pripadnika se povukla sa svojih radnih mesta, uključujući i vozače i telohranitelje funkcionera Vlade Srbije.

Uveče 9. novembra su održali i konferenciju za novinare u Kuli, na kojoj su izneli zahtev za smenu Dušana Mihajlovića, tadašnjeg ministra policije i tražili donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Osim ovih postojali su i zahtevi da budu razrešeni čelni ljudi Resora DB-a, kao i da iz pritvora bude pušten Mile Luković i još nekoliko članova Zemunskog klana.

U trenutku izbijanja pobune, premijer Srbije Zoran Đinđić bio je u službenoj poseti SAD, a odmah po povratku u zemlju je sazvao sastanak u MUP-u Srbije kojem su prisustvovali Dušan Mihajlović, tada minsitar policije, Goran Petrović, tadašnji šef Resora državne bezbednosti, Žarko Korać, potredsednik vlade i tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Sreten Lukić.

Nakon sastanka, iste večeri, Đinđić i Čedomir Jovanović su otišli na pregovore u sedište JSO-a u Kuli. Premijer Đinđić nije pristao na smenu ministra policije, a njegov predlog da okolnosti hapšenja Banovića ispita nezavisna komisija je bio odbijen. U ponedeljak, 12. novembra oko 5:20 časova, oko 70 uniformisanih pripadnika JSO-a iz baze u Kuli blokiralo je, 21 vozilom marke "hamvi", autoput kroz Beograd kod Sava Centra. Među pobunjenicima su bili Dušan Maričić Gumar — komandant, kao i Zvezdan Jovanović — pomoćnik za rezervni sastav JSO-a.

Tog popodneva, Milorad Ulemek je svedočio na suđenju za zločin na Ibarskoj magistrali.On je došao u sud zajedno s nekoliko naoružanih osoba, što je uticalo na ostale svedoke koji se na tom ročištu nisu usudili da iznesu svedočenja. Takođe, po izlasku iz sudnice Ulemek je medijima izjavio kako podržava pobunu i kako svako ima pravo da protestuje u svojim uniformama.

Nakon ovoga, blokada autoputa je okončana nešto pre 15 časova i vozila i ljudstvo JSO su se vratili u Kulu. Uveče su na pregovore o okončanju pobune u Kulu su otišli Čedomir Jovanović i Dušan Mihajlović. 16. novembra, bazu JSO-a u Kuli su posetili načelnici Javne i Državne bezbednosti i predočili vođama Jedinice da će ona ubuduće biti posebna antiteroristička jedinica, odgovorna izravno Vladi Srbije.

Pobuna je okončana 17. novembra 2001. oko 7 časova ujutru kada su s ulaza u bazu JSO-a sklonjeni oklopljeni transporteri i naoružani stražari koji su se tu nalazili celim tokom pobune.

Epilog pobune su bile ostavke podnela dvojica najviših zvaničnika RDB-a, načelnik Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović.

Na čelo Resora državne bezbednosti, dva dana pre kraja pobune, imenovani su Andreja Savić i Milorad Bracanović.