Tužioci regiona zajedno u Beogradu

Međutim, postavlja se pitanje da li je odluka Božidara Vučurevića da bez odluke o ekstradiciji odluči da ode u Trebinje pokazatelj te saradnje.

Božidar Vučurević je seo u autobus i otišao za Trebinje. Trebalo je da sačeka odluku o svom izručenju, što su tražile i Bosna i Hrvatska, ali granicu je prešao bez kontrole.

Ovo bi mogao da bude samo jedan od poslednjih primera kako funkcioniše regionalna saradnja među tužilaštvima.

"Sa aspekta naše vlasti odluka tek što je trebalo da se donese, gde ste krenuli, treba da se vidi ko je odgovoran za to što neko jednostavno odšeta iz zemlje, ja da huću da izađem iz zemlje, ne znam kako bih a da me niko ne legitimiše, uvek me pitaju gde ste krenuli, a Vučurevića ne pitaju gde ste krenuli. Priča o izručenju u pravosudnim organima je doneta odluka da su ispunjeni uslovi o izručenju i jednoj i drugoj zemlji", kaže zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.

Dobra vest je da je završen nacrt sporazuma sa Tužilaštvom BiH i očekuje se njegovo skoro potpisivanje.

"Dolaze nam kolege iz Bosne i sprema se završni draft. 15. oktobra je odgovor u Hagu, ali to zavisi od Bramerca i Repa, američkog ambasadora za ratne zločine, kada oni usklade svoje termine, Bosanci i mi bićemo spremni, mislim već danas", kaže Ibro Bulić, iz tužilaštva BiH.

Tužioci iz regiona saglasni su da je važno da pravosudni organi u regionu razmenjuju iskustva da bi se izbegli problemi u procesuiranju ratnih zločina. Slažu se i da nijedan zločin ne sme ostati nekažnjen, jer će samo tako žrtvama biti vraćeno dostojanstvo.

"Sve ovo što sam rekla znači da će državno odvjetništvo kao i dosad postupati na jednak i nepristrasan način, nastojati postupati bez obzira ko je počinitelj kaznenog djela, ko je žrtva, gde je ko od njih zemljopisno, jer nam to omogućuju memorandumi i sporazumi i, doprineti okončanju postupaka koji su u toku prikupiti dokaze za zločine čiji počinitelji nisu otkriveni", kaže Jasmina Domagić, iz Državnog tužilaštva Hrvatske.

"Pribegava se suđenjima za 'sve i svašta', neki od regionalnih sudova sude po principu univerzalne nadležnosti, bez obzira gde se nalazi lice koje je počinilo zločin, gde je počinjen zločin, o čijem se državljaninu radi. Bez obzira na druge kriterijume", kaže Domagićeva.

Tomas Gnoki iz Delegacije Evropske unije u Srbiji ocenio je da do pomirenja može doći ako svi osumnjičeni i optuženi za ratne zločine budu privedeni pravdi. Podršku nadlženih zatražila je direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, jer smatra da je to najvažniji instrument za suočavanje sa prošlošću.