Obe strane u Libiji činile zločine

Međunarodna grupa za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (AI) u svom izveštaju navodi da napadi Muamera al-Gadafija na civilne demonstrante predstavljaju zločin protiv čovečnosti, a da su proizvoljna zatvaranja, mučenje zatvorenika i otmice - ratni zločini.

S druge strane, AI grupa kritikuje i libijske opozicione snage, ističući da je odlazak pukovnika Gadafija s vlasti nakon 42 godine stvorio bezbednosni i institucionalni vakuum koji ove snage koriste kako bi izvodile ubistva iz osvete i mučenja.

Amnesti, pored toga, poziva pobunjenički Nacionalni prelazni savet (NTC) da istraži zločine koje su počinile i jedna i druga strana u sukobu, naročito kada je reč o kršenju ljudskih prava.

„Nove vlasti moraju da potpuno raskinu sa zlouporebama tokom poslednje četiri decenije i postave niz novih standarda tako što će ljudska prava biti u centru njihove agende”, objašnjava Klaudio Kordone, direktor u AI. „Potrebno je da NTC radi drugačije, da zaustavi zloupotrebe i pokrene hitne reforme. Najvažniji prioritet mora biti procena stanja u pravosuđu, i početak reformi kako bi se osiguralo vođenje postupaka i pravedno postupanje, i dodelila odšteta žrtvama.”

AI svoje tvrdnje zasniva svedočenju oko 200 osoba, koje su od pada Al-Zavije i Tripolija u ruke pobunjeničkih snaga, uhapšene na svom radnom mestu, na ulici, kontrolnim punktovima, čak i kod kuće. Ti ljudi su od hapšenja bili tučeni pendrecima, kundacima, šutirani, udarani i vređani.

Opasnosti nezavršenog sukoba

Posledice sukoba u Libiji: ruševine zgrada i nepoštovanje ljudskih prava (© Amnesty International)

AI je pronašao dokaze da je tokom sukoba u Libiji bilo neusredsređenih napada, masovnog ubijanja zatvorenika, mučenja, nestanaka ljudi i bespravnih hapšenja. Najčešće žrtve ovih postupaka su bili civili.

Isto tako, bilo je i slučajeva „sređivanja računa”, kada su pristalice pukovnika Gadafija bile proterane sa zapada zemlje, navodeći najčešće linčovanje vojnika posle hapšenja. Bilo je više desetina slučajeva ubijanja ljudi osumnjičenih da su plaćenici pukovnika Gadafija ili da su mu i dalje lojalni, što se dogodilo na istoku zemlje, još na početku sukoba u februaru 2011. godine.

AI dalje navodi da su posle zauzimanja Al-Bajde, Bengazija, Derne, Misrate i drugih gradova, na meti pobunjenika bili Libijci crnačkog prekla i ljudi iz podsaharske Afrike. Skoro polovinu uhapšenih čine stranci, ali su u najvećoj opasnosti državljani drugih afričkih država, za koje AI navodi da su uglavnom strani radnici, a ne borci.

Amnesti internešenel poziva Nacionalni prelazni savet da sve centre za pritvore odmah stave pod kontrolu pravosudnih organa i Ministarstva za pravosuđe i ljudska prava, a ne „revolucionara” (tuvar - الثوار), lokalnih samouprava, pa čak i vojnih vlasti. AI zato traži da se pod hitno sprovedu istrage i suđenja osobama koje su prekršile ljudska prava uhapšenih.

„Odgovorni za užasnu represiju u prošlosti pod pukovnikom Gadafijem moraće da odgovaraju. Revolucionari moraju da postupaju prema istim tim standardima. Bez toga, pravda neće biti ispunjena, i nastaviće se sa spiralom nasilja i osvete. Libijci su morali da decenijama trpe zloupotrebe. Zaslužili su da učestvuju u stvaranju nove Libije, u kojoj se ovakve zloupotrebe više neće tolerisati."