Nemačka: Manje azilanata iz Srbije

Kako je saopštilo Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu, u maju je 138 državljana Srbije zatražilo azil u Nemačkoj.

U aprilu ih je bilo 227, u martu 334, a u februaru 365. U decembru 2010. godine je 711 državljana Srbije zatražilo azil u Nemačkoj, a u oktobru 2010. čak 1.083.

Srbija je maja bila na petom mestu liste zemalja po broj podnosilaca zahteva za azil - posle Avganistana (705 ljudi), Iraka (468), Sirije (236) i Irana (223).

U maju je ukupno 3.421 stranac zatražio politički azil u Nemačkoj. To je 15 odsto više nego u aprilu i 46 odsto više nego u maju 2010. godine.

Zbog naglog povećanje broja azilanata iz Srbije posle ukidanja viza krajem 2009. godine, kako Nemačka, tako i Evropska unija (EU), odnosno zemlje Šengenskog sporazuma, u više navrata su upozorili Beograd da bi mogla da bude preispitana odluka o putovanju bez viza u EU.

Od januara do maja je 17.369 ljudi zatražilo azil u Nemačkoj, a najviše Avganistanaca (3.167), Iračana (2.441) i 1.586 državljana Srbije.

U prvih pet meseci ove godine je u Nemačkoj azil zatražilo i 578 ljudi s Kosova i 516 iz Makedonije.

Broj azilanata iz Srbije počeo je da se smanjuje već kada su nemačke vlasti u oktobru 2010. za državljane Srbije ukinule finansijsku pomoć za odbijene azilante koji pristanu da se dobrovoljno vrate u domovinu.

Tada je procenjeno da je suma od 600 evra, koliko je bila pomoć za dobrovoljne povratnike, ključni razlog za rast broj pridošlica iz Srbije.