Završen prvi dan vojnog samita

Na otvaranju konferencije, poručeno je da je Srbija je posvećena jačanje odnosa NATO i Srbije, bez menjanja odluke o njenoj vojnoj neutralnosti.

Od domaćih visokih političkih i vojnih zvaničnika, otvaranju konferencije prisustvovali su ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić.

Sam vrh Severnoatlantske alijanse sa partnerskim zemljama baš u Beogradu raspravlja o budućnosti ovog saveza. Na konferenciji učestvuje 60 načelnika generalštabova, od kojih 28 iz NATO zemalja. Osim čelnika NATO, na skupu su i predstavnici zemalja koje su članice Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga, Istanbulske inicijative za saradnju.

Vrhovni komandant Savezničke odbrane za transformaciju Stefan Abrijel otvorio je konferenciju, prilikom čega je naglasio da je bilo kakva odluka Srbije o članstvu u NATO suverena stvar zvaničnog Beograda.

Šutanovac je tom prilikom izjavio da je Srbija u potpunosti posvećena ostvarivanju bezbednosti u regionu i dobrosusedskih odnosa i da želi da da pun doprinos svetskom miru kroz aktivnije učešće u mirovnim misijama UN i EU.

On je ocenio da nijedna država, ma koliko ekonomski i vojno bila jaka, ne može samostalno da se izbori sa globalnim izazovima zbog čega je kao nikad ranije potrebno unaprediti dijalog i saradnju. Pre zvaničnog otvaranja konferencije, za učesnike skupa organizovan je prijem u Domu Garde na Topčideru.

Konferencija u Beogradu ima veliki vojni značaj jer je prvi sastanak članica NATO i partnera posle Lisabonskog samita Alijanse prošle godine, kada je usvojena nova koncepcija saradnje koja podrazumeva brže odgovore na pretnje, uz racionalnije korišćenje resursa.

Oko najvažnijih objekata u Beograda raspoređene jake snage policije.

Konferencija kao razmena iskustava

Bivši pomoćnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević kaže za B92 da nije striktno reč o NATO konferenciji, jer nisu svi učesnici iz zemalja članica NATO.

"Ovi skupovi služe da se najpre razmene viđenja o različitim aktuelnim bezbednosnim trendovima, koncepcijama i tako dalje, i da se vidi koliko NATO zaista ima uticaj, kao i da se vidi kakav je odnos između NATO-a i onih država koje streme ka NATO-u ili koje su na neki način vezane za Severno-atlanstki pakt", ocenjuje on.

"Moguće da je komplikovana koncepcija same konferencije uticala da u delu javnosti ona bude shvaćena kao da je to NATO konferencija, što po meni govori da je živa diskusija, koja inače nije prisutna u javnosti, da li Srbija treba da ide u NATO ili ne", dodaje on.

Dimitrijevića ne iznenađuju protesti opozicionih partija, ali smatra da odluka o eventualnom članstvu Srbije u NATO nije tema o kojoj se raspravlja na ulici.

"Odluka o tome da li Srbija ide u NATO ili ne, nije samoupravna odluka već to treba da bude odluka državnog i političkog i pre svega vojnog vrha, da se proceni da li Srbija treba da bude rame uz rame sa svojim susedima i ostalim zemljama Evrope. S druge strane, naravno da opozicija koristi svaki trenutak da ukaže na postojeće probleme, dileme i nesporazume u političkom životu", smatra on.

Dimitrijević, međutim, dodaje da članstvo u NATO prevazilazi tu opoziciono-pozicionu podelu i napominje da su mnode zemljeu okruženju taj kontekst prepuštale vojno-političkom vrhu.

Podsetimo, inicijativa za organizovanje godišnjih konferencija pokrenuta je 2006. na samitu NATO u Rigi, a prethodni domaćini su bili Makedonija, Norveška, Albanija i Finska.