Kontrola primene "Hasap" sistema

Standardu kojim se propisuje bezbednost hrane obradovali su se potrošači, ali ne i svi trgovci koji ga smatraju dodatnim troškom pošto zahteva uvođenje novog sistema rada.

Stara praksa moraće da ode u prošlost, na snagu je stupila puna primena HASAP sistem.

Mesare, pekare, mlekare, ugostiteljski objekti odnosno svi koji se bave proizvodnjom i preradom hrane zakonom su obavezani da se pridržavaju tog sistema i tako garantuju bezbednost i zdravstvenu ispravnost. Maloprodajne objekte za promet hrane Ministarstvo poljoprivrede je te obaveze oslobodilo.

"Ja sam bio spreman da zatvorim lokal jer jednostavno za one koji se još razrađuju kao što je ovaj moj, nismo bili u prilici da ispunimo finansijka očekivanja koja su stavljena pred nas. I to bi nas dovelo u nezavidnu situaciju. Moram da dodam da to ne znači da higijenske ili bilo kakve mere nisu ispoštovane. Mi se pridržavamo one formulacije koju je iskoristilo ministarsvo u svom saopštenju", kaže Stanko Teslić, vlasnik restorana brze hrane.

Za manje radnje na snazi ostaje obaveza sprovođenja dobre higijenske i distributivne prakse. Ostali će morati da primenjuju Hasap odnosno da dokumentovano vode računa o prijemu, pripremi, serviranju ili pakovanju prehrambenih proizvoda. Inspekcije će tokom kontrola u početku davati potrebna uputstva i instrukcije.

"Svi moraju da uvedu dobru distributrivnu praksu, dobru higijensku praksu koja znači vođenje zapisa o ulasku svih sirovina, listu dobavljača, da vode računa o zdravlju i higijeni zaposlenih lica koja rukuju sa hranom, naravno higijena prostora i svakako temperaturne režime u kojima se hrana čuva", kaže Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije.

Zakon o bezbednosti hrane se primenjuje već dve godine i obavezuje sve učesnike u lancu proizvodnje, prerade i prometa hrane da od 11. juna ove godine uspostave, ali ne i da sertifikuju HASAP sistem.

"Troškovi prilikom uvođenja hasapa su troškovi u edukaciji zaposlenih u izradi procedura i u tome koliko ljudi imaju neuslovne objekte. Znači restorane bez odgovarajućih magacina za hranu, ulaza za sirovinu, ulaza za svoje zaposlene ili goste imaće jednokratne troškove za uvođenje tih sistema. Svakako ne poskupljenje cena hrane", kaže Dragan Pušara, stručnjak za kvalitet i bezbednost hrane.

Oni koji se ne budu pridržavali pravila moraće po prijavi poljoprivredne inspekcije da plate novčanu kaznu koja se kreće od 300.000 do tri miliona dinara uz predlog o zabrani delatnosti.