Panika zbog španskog krastavca

Nemački mediji javljaju da u Evropi u raste broj onih koji su se inficirali u Nemačkoj - u Švedskoj je registrovano 36, u Danskoj 11, a u Britaniji tri pacijenta.

I u Francuskoj su se pojavila prva tri slučaja obolelih od infekcije bakterijom EHEC.

Nemački mediji navode da je veliki broj od 1200 inficiranih u kritičnom stanju.

Nemački eksperti polaze od toga da će broj inficiranih da raste, bez obzira na to što će se ljudi pridržavati preporuka zdravstvenih institucija o higijeni prilikom pripreme hrane i izbegavanju svežeg povrća.

Bakterija EHEC (Beta)

''Mi računamo sa daljim smrtnim slučajevima'', rekao je Jerg Debatin, šef hamburške univerzitetske klinike, dok je potpredsednik lekarske komore Nemačke rekao da ne treba paničiti i da je bolest pod kontrolom, čak i ako raste broj slučajeva.

Stručnjaci Instituta za higijenu u Hamburgu prvi su otkrili su da su krastavci, uvezeni iz Španije, uzorčnici EHEC-bakterijske infekcije, koja se manifestije teškim prolivima i oštećenjima na bubrezima i jetri, koja mogu biti smrtonosna.

Francuski ministar zdravlja Ksavije Bertran je, u izjavi televiziji, rekao da se u Francuskoj pojavilo tri slučaja i da se radi o osobama koje žive na severu zemlje, na jugu i na Korzici. Isporuka, najverovatnije, kontaminiranih krastavaca je zaplenjena u Bretanji, pre ulaska u prodaju.

Zbog pojave EHEC Belgija je danas obustavila uvoz krastavaca iz Španije.

Španija će od EU zatražiti da se izjasni o šteti koju je pretrpela zbog sumnji da su španski organski krastavci uzrok širenja smrtonosne infekcije izazvane bakterijom koli, saopštila je danas vlada u Madridu.

"Imidž Španije trpi štetu, španski proizvođači trpe štetu, a vlada Španije nije voljna da prihvati takvu situaciju", izjavila je ministarka poljoprivrede Rosa Agilar.

Eksperti savetuju visoke higijenske standarde u pripremi hrane i odlazak kod lekara posle prvih simptoma bolesti, kao i mirovanje i uzimanje najmanje dve litre tečnosti dnevno.

Španskog krastavca ima i u Srbiji

Od početka godine u Srbiju je do sada uvezeno 97 tona krastavaca iz Španije. Sve pošiljke u redovno kontrolisane i bezbedne.

Sada je ta kontrola još i češća, kaže za B92 Dušan Pajkić, direktor generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.

"Inspekcije ministarstva vrše kontole i vanredne kontrole zbog ove pojave, dakle pojačane kontrole svežeg voća i povrća koji se nalazi u prometu. Ono što moram da kažem da bih umirio naše sugrađane je da pre svega sveže voće i povrće nisu čest, već naprotiv veoma redak uzrok trovanja od ešerihije odnosno bakterije fekalnog zagađenja", kaže Pajkić za B92.

Takozvani zaraženi krastavac nije španski specijalitet. Kao i bilo koje drugo povrće može se zaraziti bakterijom ešerihije bilo gde, pa i u Srbiji, a onda umesto da hrani i služi za zaštitu ljudskog zdravlja može da se pretvori u izvor zaraze.

Da se to ne bi desilo neophodno je poštovanje evropskih standarda i pravila još dok se gaji, a potom i distribuira, ukazuje dr Nebojša Momirović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

"Svuda gde se povrće gaji, dorađuje, pakuje i oprema na tržište po ovim standardima, uglavnom su to hipermarketi i dobre prodavnice i piljare, mala je verovatnoća da dođe do takve toksikacije stanovništva", kaže dr Momirović.

Prva preventivna mera i dan-danas je higijena. Zato sveže voće i povrće, bez obzira na to odakle je, pre upotrebe obavezno treba dobro oprati.

Srbija ne štedi na uvozu povrća

Dugačka je lista zemalja iz kojih Srbija uvozi povrće - Holandija, Italija, Slovenija, Švajcarska, Austrija, Albanija, Makedonija, Bugarska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Egipat, Francuska, Portugal, Kipar, Turska, Slovenija, Grčka, Španija i druge.

Takođe je dugačka i lista povrća koje se uvozi - beli luk, špargla, blitva, boranija, celer, crni luk, cvekla, salata, krompir, grašak, karfiol, keleraba, kelj, kupus, krastavci i drugo.

U Ministarstvu navode i da je u ovoj godini vraćeno nekoliko pošiljki povrća iz inostranstva.

Vraćen je u januaru pasulj iz Kine, zbog oštećenja zrna, u ferbuaru kupus iz Albanije, jer je bio promrzao, u martu zelena salata iz Italije, zbog povećane koncentracije pesticida, u aprilu krompir iz Slovenije, zbog prisustva teških metala i pasulj iz Kirgistana zbog nepravilnog deklarisanja proizvoda, a u Austriju je vraćen veliki broj trulih plodova.