Dan državnosti i Vojske

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac položio je, u svojstvu izaslanika predsednika Srbije Borisa Tadića, venac na grob Neznanog junaka na Avali.

Nakon polaganja venca, Šutanovac je u knjigu utisaka zapisao: "Slava svim znanim i neznanim junacima koji su dali život za odbranu najveće vrednosti, slobode".

Na kraju poruke, ministar odbrane je naveo: "Za prosperitetnu, demokratsku i slobodnu Srbiju".

Polaganju venaca na grobu Neznanog junaka na Avali prisustvovao je i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Miloje Miletić.

Premijer Srbije Mirko Cvetković položio je lovorov venac na grob vožda Karađorđa na Oplencu u Topoli i odao poštu junacima Prvog srpskog ustanka.

"Danas smo odali počast Voždu Karađorđu i svim ostalim ustanicima koji su se hrabro borili za slobodu države i za izlazak iz dugogodišnjeg ropstva", rekao je Cvetković posle polaganja venca.

"Ona energija i ona snaga koju su oni ispoljili u toj borbi potrebna nam je i danas, ali ne zato da bismo ratovali, već da bismo stvarali bolju državu, da bismo ušli u reforme, napravili modernu evropsku Srbiju. I mi tu snagu imamo", istakao je premijer.

Cvetkovića je ispred crkve, kako prenosi Tanjug, dočekalo tridesetak građana koji su nosili zastave na kojima je pisalo Kraljevina Srbija i koji su uzvikivali:" Živeo kralj" i "Živeo premijer Cvetković."

Centralna proslava Dana državnosti, Dana Vojske i Srbije i 207. godišnjice Prvog srpskog ustanka, održana je u Marićevića jaruzi u Orašcu.

Kraj spomen obeležja Karađorđu i ustanicima, lovorov venac je u ime Vlade Srbije položio ministar vera Bogoljub Šijaković, zatim delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, princ Aleksanadar Karađorđević i predstavnici opštine Aranđelovac.

Vence i cveće u Marićevića jaruzi i kraj spomenika Karađorđu Petroviću, položile su i brojne nevladine organizacije i udruženja koja neguju tradicije oslobodulačkih ratova Srbije i mnogi građani.

Obraćujući se stotinama prisutnih građana, predsednik opštine Aranđelovac Vlada Gajić je istakao da su sa tog istorijskog mesta ustanici, iako se nisu slagali, krenuli u stvaranje moderne srpske države, jer su imali jasnu viziju i veru jedni u druge.

"I kada se slažemo i kada se ne slažemo, jedno ne smemo da zaboravimo. Ne smemo ništa da rušimo i ništa da razgrađujemo, treba da gradimo i da stvaramo. I svi koji su na tom putu, dobrodošli su u Orašac i Aranđelovac", poručio je Gajić.

Karađorđev potomak, princ Aleksanadar Karađorđević je rekao da ustanak nije podignut da bi na mesto dahija došle vojvode, već da sloboda zameni ropstvo, a pravda i zakon nepravdu i bezakonje.

"Prepreke koje danas stoje pred nama nisu manje", istakao je princ i dodao da Srbija, da bi bila u Evropi, ne mora nikud da ide.

"Dovoljno je da se vrati sebi i svojim temeljima i zauzme svoje mesto među narodima, kao stara evropska kraljevina, mesto koje je imala, pa izgubila", rekao je on.

Na svečanosti u Marićevića jaruzi, uručena je tradicionalna nagrada za rodoljubivu poeziju "Odzivi Filipu Višnjiću" pesniku Đorđu Sladoju iz Novog Sada, koju mu je dodelilo Zadužbinsko društvo "Prvi srpski ustanak" u Orašcu, a autor je iz zbirke "Zemlja i reči", štampane za tu priliku, pročitao pesmu "Filip Višnjić".

Povodom Sretenja, pre podne je u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Orašcu Svetu arhujerejsku liturgiju služio vladika šumadiski Jovan sa sveštenicima Orašačkog namesništva, a potom u Marićevića jaruzi i pomen Karađorđu i ustanicima.

Obeležavanje Sretenja i godišnjice Prvog srpskog ustanka pratilo je od ranih jutarnjih sati koloritna ikonografija više stotina pristalica raznih udruženja iz svih krajeva Srbije.

Desničarske grupe "tradicionalno" u Orašcu

Proslavi u Orašcu, kao i prethodnih godina, među građanima su bile i pristalice monarhističkih i desničarskih organizacija, u nastojanju da državnu manifestaciju iskoriste za promovisanje svojih političkih programa.

Sudeći po transparentima, u Orašcu su bili članovi "Obraza", "Ravnogorskog pokreta", "Srpskog narodnog pokreta Naši 1389", Udruženja "Kraljevina Srbija" i "Kraljeva omladina".

Uz obezbeđenje policije, oni su, sa mesta koja su im bila određena, zviždanjem i povicima "Ustanak", "Ratko Mladić", "Radovan Karadzić, "Ne damo Mladića, hoćemo Tadića", "Imamo kralja", propratili svako pojavljivanje ili najavljivanje državnih i opštinskih zvaničnika.

Velikim brojem zastava sa njihovim obeležjima i transpatentima na kojima je pisalo "Nato dahije, marš iz Srbije", "Sretenje - početak bune protiv dahija", "Da branimo obraz i otečestvo", oni su sve vreme zvanične ceremonije, a i pre toga dok su čekali da počne program, uzvicima i pesmama davali do znanja da su prisutni.

"Potrebno vreme da Sretenje uđe u svest građana"

Dan kada je pre 207 godina podignut Prvi srpski ustanak, i kada je na isti dan pre 176 godina Skupština u Kragujevcu usvojila Sretenjski ustav, prvi Ustav u modernoj srpskoj istoriji - mnogima se danas čini daleko.

Ekipa B92 pitala je Beograđane znaju li šta se i zašto danas obeležava:

B92: Dan državnosti i Dan vojske 15. februar, je l’ znaš zašto se slavi?

- Ne znam majke mi.

B92: Šta se danas obeležava?

- Dan državnosti.

B92: A da li mislite da i malo stariji znaju zašto se 15. februar obeležava?

- Mislim da je malo o tome rađeno. Naši ljudi su bačeni van kulture, van obrazovanja.

B92: Ti si jedna od izuzteno retkih koje smo sreli na ulici koja zna šta se danas dogodilo. Otkud to znaš?

- Zato što idem na takmičenje iz istorije.

B92: Je l’ tebi ovaj datum važan?

- Da, zato što ga proslavljam sa drugaricama.

Skupština Srbije je pre deset godina odlučila da Sretenje bude Dan državnosti. Za razliku od Dana Republike koji se obeležaovao gotovo šest decenija, 15. februar tek treba da uđe u svest građana kao važan datum iz istorije Srbije, kaže istoričar Čedomir Antić.

“29. novembar je ostao upamćen po tome što je tu nekoliko slobodnih dana bilo, na neki način je to bila velika priprema za Novi godinu. Što je isto bio beskonačan praznik. Sada više to nije slučaj i mislim da 15. februar na taj način ne može da zameni nekadašnji 29. novembar. Ali kada je reč o kvalitetu možda je trenutak da građani počnu da prihvataju to nasleđe kao važno”, objašnjava on.

Neradan dan, izmenjeno ili skraćeno radno vreme, ali i izostanak gužve na putevima i ulicama zatekao je sve koji su 15. februar odlučili da provedu van kuće.

Venac na spomenik tvorcu Sretenjskog ustava

Povodom Dana državnosti, predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević položio je venac na spomenik Dimitriju Davidoviću, tvorcu prvog srpskog ustava.

Slijepčević je rekao da je Davidović jedan od znamenitih ličnosti srpske političke istorije iz prve polovine 19. veka koji je svojim delima obeležio vreme u kome je živeo, kao i da je ustav koji je napisao bio jedan od najmodernijih u to vreme.

"Sretenjski ustav je ostavio dubokog traga. On je proklamovanim građanskim pravilima i uspostavljenim principima u pogledu podele vlasti postavio dostignuća vredna sve do današnjih dana", rekao je Slijepčević.