Decenija formiranja Đinđićeve vlade

Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

U ekspozeu predstavljenom poslanicima, Đinđić je tada rekao da je Srbija posle 5. oktobra "ponovo uzela sudbinu u svoje ruke" i da je njegova vlada "dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije".

"Onog dana kada zaboravimo to i pomislimo da smo dobili mandat da vladamo i upravljamo, toga dana smo izgubili", poručio je tada Đinđić poslanicima republičkog parlamenta. Za prvog demokratskog premijera Srbije dan formiranja vlade bio je početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene i povratak kredibiliteta zemlje, za šta je bila neophodna opšta politička stabilnost u regionu - regulisanje odnosa Srbije i Crne Gore, suzbijanje terorizma na jugu Srbije i pronalaženje rešenja za Kosovo.

Đinđić je tada ukazao na neophodnost dobrog zakonodavstva, kvalitetne saobraćajne infrastrukture, kvalifikovane i pouzdane radne snage...

Prvi demokratski premijer tada je postavio cilj vlade - za najkasnije 10 godina Srbija će postati član EU, a njegova vlada, posle četvorogodišnjeg mandata ostaviće zemlju, koja je tada na dnu evropske lestvice, u napredovanju i prosperitetu.

Realizacija ciljeva, koje je Đinđić tada zadao svojim kolegama u Vladi Srbije, zaustavljena je njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.

Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara. Potpredsednici su bili Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić i Vuk Obradović.

Ministar finansija i ekonomije bio je Božidar Đelić, ministar energetike i rudarstva Goran Novaković, ministar vera Vojislav Milanović, a policije Dušan Mihajlović.

Goran Pitić je bio ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Aleksandar Vlahović ministar za restrukturiranje privrede i privatizaciju, a Marija Rašeta-Vukosavljević za saobraćaj i telekomunikacije.

Resorom prosvete i sporta rukovodio je Gašo Knežević, resorom socijalne politike Gordana Matković, nauke i tehnologije Dragan Domazet, a građevinom Dragoslav Šumarac.

Na čelu Ministarstva zdravlja bio je Obren Joksimović, Ministarstva kulture Branislav Lečić, dok su Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov i Slobodan Milosavljević vodili ministarstva pravde, rada i zapošljavanja, poljoprivrede i trgovine i turizma.

Prvu sednicu Đinđić je održao odmah pošto su ministri u parlamentu položili zakletve.

"Izabraćemo generalnog sekretara vlade i neka radna tela, ali tema kojom ćemo se baviti večeras jeste ono što smo i obećali građanima - a to je državna i javna bezbednost, odnosno uspostavljanje tih službi i davanje naloga da rasvetle krivična dela kao što su politička ubistva", rekao je Đinđić uoči sednice.

Srbijom je 2000. godine, do izbora Đinđićeve vlade, rukovodila prelazna vlada, koju je Skupština izabrala 24. oktobra. Potpredsednici su bili Spasoje Krunić iz Srpskog pokreta obnove i Nebojša Čović iz Demokratske opozicije Srbije.

Funkcije ministara u ministarstvima unutrašnjih poslova, finansija, pravosuđa i informisanja obavljao je kolegijum sastavljen paritetno od sva tri potpisnika Sporazuma o vanrednim parlamentarnim izborima - SPS, SPO, DOS.

Cvetković: Istorijska uloga Đinđićeve vlade

Aktuelni premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je Vlada Srbije kojom je rukovodio Zoran Đinđić imala istorijsku ulogu u vraćanju Srbije na put demokratije.

"Ta vlada je, zahvaljujući prvenstveno snažnoj, vizionarskoj ličnosti Zorana Đinđića, prepoznala šanse za oporavak Srbije i vratila duh ambicije u našu zemlju", istakao je Cvetković povodom desetogodišnjice od izbora Đinđića za premijera Srbije.

Cvetković je ocenio da je Zoran Đinđić utemeljio najpotpuniju strategiju evropeizacije Srbije, a u politički život vratio ambijent međusobnog poštovanja i demokratije.

"Ta vlada je predstavljala istorijsku prekretnicu u životu Srbije. Putokazi koje je postavio Zoran Đinđić i danas vode Srbiju", izjavio je premijer Cvetković.

Vlada koja je imala strategiju

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stoiljković rekao je da se posle vlade Zorana Đinđića niko u Srbiji nije ozbiljno bavio strategijom.

"Mi danas imamo ministre koji su tu vo vjek i vjekov, ali teško da se može reći da se neko ozbiljno bavi strategijom. Mnoge moderne institucije su počele da funkcionišu u vreme Zorana Đinđića. Započeti su i oblici socijalnog dijaloga. I pored velike javne potrošnje, socijalnih zahteva i potrebe za promenama, on je sve to nekako balansirao, što se ne može reći za sve posle njega“, rekao je Stoiljković.

On je dodao da Srbija ima petu vladu za deset godina i da je mnogo vremena izgubljeno.

"U Srbiji imamo partiokratiju, gde se političke partije pitaju za sve, ne samo na polju politike. Tu su i političke partije krive“, rekao je profesor FPN.

Stoiljković kaže da je on Đinđićevu vladu upamtio kao prvu nesocijalističku vladu, formiranu od 18 političkih igrača nejednake snage, sa sedam potpredsednika koji su bili kao politbiro.

"To je bila vlada koja se suočila sa probuđenim nadama građana da će se zemlja promentiti. Ta vlada je definitivno imala demokratski potencijal“, rekao je Stoiljković.

Vlada otvarala perspektive građana

Potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da je prva demokratska vlada koja je formirana na današnji dan pre deset godina bila istorijska jer je otvarala perspektive građanima.

"Svakog dana kada uđem u zgradu vlade Srbije mislim na reči pokojnog premijera Zorana Đinđića koji je rekao da oni koji će njega ukloniti neće zaustaviti Srbiju. To je moja lična, ali mora biti i kolektivna obaveza svih nas da idemo dalje i da menjamo Srbiju nabolje", kazao je Đelić, koji je bio i u prvoj vladi nakon petooktobarskih promena.

Navodeći da je prva demokratska vlada zatekla Srbiju koja nije imala nijednu banku, a da su tržišta cigareta i nafte bila u rukama švercera, Đelić je novinarima kazao da je ta vlada uspela za dve godine da pokrene pozitivne tokove.

"Unutrašnji manjak solidarnosti i to što su neki zbog sitnih ambicija umesto da grade novi sistem pokušali da se spoje i da grade nova savezništva sa starim strukturama onemogućilo je vladu da radi punim kapacitetom i dovelo do ubistva Đinđića", rekao je.

Đelić je kazao da i on kao i većina građana Srbije želi da se sazna politička pozadina ubistva Đinđića, ali da je za njega mnogo bitnije što su oni koji su učestvovali u ubistvu u zatvoru.

"Ubistvo Đinđića je razlog više da uprkos svemu i ovoj velikoj krizi i razočarenju idemo dalje - u evropskim integracijama, privlačenju investicija, da otvaramo nove institucijue, da menjamo Srbiju nabolje", rekao je on.

Sećanje na Đinđića u centru Beograda

Deceniju kasnije Srbiju muče slični problemi sa kojima se tada suočila Đinđićeva vlada. To se moglo videti i na panou ispred Filozofskog fakulteta, gde su Beograđani simbolično ostavlljali poruke pokojnom premijeru.

Stipendisti Fonda "Zoran Đinđić" su tom prilikom građanima delili ekspoze premijera.

"Do sada se obeležavao 12. mart, ali ovom akcijom želeli smo da podstaknemo ljude na optimizam i energiju koju su imali za vreme i posle 5. oktobra 2000. Na ovaj način želimo da se podsetimo izazova sa kojima smo se suočavali, razmislimo gde smo danas i šta je moglo više da se uradi", rekao je predsednik Alumni kluba Fonda "Zoran Đinđić", koji je organizovao akciju, Nikola Jeličić.

Prema njegovim rečima, Beograđani će danas moći da se upoznaju sa Đinđićevom idejom, čuju njegov glas dok govori u Skupštini i upoznaju se sa stipendistima i njihovim aktivnostima.