Euleks od Martija očekuje dokaze

Izveštaj u kome se Drenička grupa, čiji je vođa bio Hašim Tači, optužuje za otimanje ljudi i organizovanu trgovinu ljudskim organima biće sutra na dnevnom redu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Autor izveštaja Dik Marti reći će parlamentarcima do kojih saznanja je došao posle skoro dvogodišnje istrage i pozvati međunarodnu organizaciju da podstakne sudsko razrešenje ove priče.

Ipak, u Euleksu, koji je nadležan za Kosovo, su nam rekli da će istraga biti pokrenuta tek kad dobiju dokaze od Dika Martija. Pošto je pre pet godina u Savetu Evrope obelodanio svetu da postoje tajni zatvori američke CIA, Dik Marti će sutra ponovo podeliti javnost kada počne raspravu o trgovini organima na Kosovu i ulozi Hašima Tačija u njoj.

U rezoluciji koju je Marti podneo Savetu Evrope, od međunarodne zajednice, vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani se traži da preduzmu konkretne mere kako bi se rasvetlili zločini tokom i posle sukoba na Kosovu.

Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Mevlut Čavušoglu izjavio je da je podneto mnogo amandmana na predlog rezolucije o trgovini ljudskim organima na Kosovu.

“Mnogo amandmana je podneto na izveštaj Dika Martija ali o njima će se znati mnogo više večeras kada ističe rok za njihovo podnošenje. Cilj izveštaja je da se pomogne i ojača stabilnost zemalja članica koje se nalaze u tom regionu”, naveo je Čavušoglu.

Delegacija Srbije koja će učestvovati u raspravi postigla je jedinstvo da se glasa za rezoluciju i Martijev izveštaj ali i da se ospore amandmani koji bi mogli da ga relativizuju.

Šef delegacije Srbije u Savetu Evrope Dragoljub Mićunović očekuje da rezolucija bude usvojena bez većih izmena.

''Izveštaj je pažljivo urađen, veoma dokumentovan i mislim da je ono što on traži nešto što ne verujem da Savet Evrope može da odbije, a to je da se istražuju ratni zločini i da se svaki krivac za to kazni'', kaže Mićunović.

''To je sad jedan cilj koji Savet Evrope ima i mislim da je Dik Marti, postavljajući taj cilj, na tragu pravih prednosti Saveta Evrope. I Savet Evrope će potvrditi te vrednosti, očekujem da će usvojiti njegov izveštaj'', očekuje on.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić apeluje na strpljenje.

“Mislim da je bolje da diskusiju na tu temu ostavimo za sutra. O tome smo već mnogo govorili u javnosti. Sutra se dešava taj dan i mislim da je dobro da o tome razgovaramo nakon sutrašnjeg dana, a ja verujem da će rezolucija biti usvojena”, kaže Jeremić.

Prema rečima potpredsednika DSS-a Nenada Popovića, podrška Rusije neće izostati. “Protekle nedelje sam imao susret sa Konstantinom Kosačovim, predsednikom Spoljno-političkog odbora ruske Dume i dobio sam uveravanja da će nas Rusija snažno podržati u Strazburu”, rekao je Popović.

Istovremeno, politički predstavnici Albanije, Kosova i Makedonije pokušaće zajednički da ospore izveštaj Dika Martija pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope. Oni očekuju da će taj dokument, koji je na dnevnom redu PS SE u utorak, na kraju biti odbačen.

"Očekujem da Martijev predlog rezolucije ne prođe pošto je pun neosnovanih laži", izjavila je zamenica ministra spoljnih poslova Albanije Edit Hardži prištinskim medijima, ističući da je Albanija otvorena za istragu po tom pitanju.

U nacrtu rezolucije koja se bazira na Martijevom izveštaju ističe se značaj obezbeđivanja svih uslova Euleksu da nastavi istragu o trgovini ljudskim organima, "ne uzimajući u obzir pozicije koje imaju mogući osumnjičeni".

Euleks bi trebalo, kako se navodi, da učini sve da rasvetli nestanak ljudi, indikacije o trgovini organima, korupciji i sponi između organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova.

Portparolka Misije EU na Kosovu Irina Gudeljević kaže da Euleks od Martija prvo traži dokaze za navode iznete u izveštaju.

“Euleks je poslao dva pisma gospodinu Martiju u kojem ga ohrabruje da tužilaštvu preda bilo kakvu informaciju ili dokaz koji bi mogli da eventualno rasvetle navode u njegovom izveštaju”, podseća ona.

“Mi smo dobili odgovor od Martija ali za sada još uvek nismo dobili nikakve dokaze ili izvore koji bi nam omogućili da njegove navode gonimo sudskim putem. Mi se nadamo da ćemo uskoro dobiti takav materijal kao što smo u pismu i zahtevali”, kaže Gudeljevićeva.

Dik Marti je s druge strane izjavio da ne pruža dokaze za optužbe, jer "nije istražni sudija", već samo istraživač, a njegov izveštaj, kako je dodao, sadrži veoma tačne detalje.

Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku veruje da će izveštaj imati veće političke nego pravosudne posledice.

“Što se tiče pravosudnog epiloga izveštaja ja tu ne očekujem bog zna šta. Mislim da se do konkretnih dokaza neće doći, ali mislim da će on kao jedna svojevrsna politička optužnica postići svoj maksimalni cilj - da će on ostati da lebdi iznad nezavisnosti Kosova i da će stvarati otežavajuće okolnosti u prikupljanju novih priznanja i s te strane on će zadržati svoju važnost koju je već postigao”, kaže on.

Povodom izveštaja Dika Martija, ali i još tri rezolucije o bivšoj Jugoslaviji o kojima će se raspravljati u Strazbur je pozvan i predsednik Srbije Boris Tadić koji će se parlamentarcima obratiti u sredu.

Dnevni red Parlamentarne skupštine

Dan kasnije, kada će se PS obratiti Tadić, na dnevnom redu su nacrti tri rezolucije o bivšoj Jugoslaviji - "Zaštita svedoka kao temelj pravde i pomirenja na Balkanu" izvestioca Žan-Šarla Gardeta, "Pomirenje i politički dijalog zemalja bivše Jugoslavije" izvestioca Pjetra Marcenara i "Obaveza članica SE da sarađuju u procesuiranju ratnih zločina" izvestioca Miljenka Dorića.

Tokom zimskog zasedanja od 24. do 28. januara Parlamentarne skupštine SE razmatraće i rezolucije o zaštiti novinarskih izvora, smrtnoj kazni i zaštiti raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta.

U predlogu rezolucije o zaštiti novinarskih izvora navodi se da je ta zaštita osnovni uslov novinarskog rada i prava javnosti da bude obaveštavana o pitanjima od javnog značaja, zbog čega vlasti ne smeju tražiti podatke o izvorima osim kada su ugroženi javni ili pojedinačni interesi.

PS u nacrtu rezolucije o smrtnoj kazni ponavlja načelno protivljenje najstrožoj kazni i poziva SAD i Japan kao zemlje posmatrače, kao i Belorusiju, koja teži članstvu u SE, da se pridruže sve većem konsenzusu među demokratskim zemljama koje štite ljudska prava i ljudsko dostojanstvo ukidanjem smrtne kazne.

U predlogu rezolucije o potrebi procene sprovođenja Bernske konvencije PS žali zbog smanjivanja biološke raznovrsnosti i navodi da se, prema naučnim podacima, proces globalnog zagrevanja u Evropi odvija brže nego u drugim delovima sveta.

Na dnevnom redu zimskog zasedanja PS SE u Strazburu naći će se i rezolucije o zaštiti izbeglica i migranata u slučajevima izručivanja i proterivanja, položaju žena u ruralnim sredinama, preventivnoj zdravstvenoj zaštiti.