Južni Sudan pred referendumom

Zbog održavanja referenduma, ali i zbog nasilja karakterističnog za ovo područje, Južni Sudan je u središtu pažnje međunarodne zajednice.

U Sudanu je i poznati glumac Džordž Kluni, čija grupa za pritisak je pokrenula akciju lansiranja satelitskog nadgledanja granice između Severnog i Južnog Sudana u nadi da bi se tako mogao sprečiti mogući novi građanski rat.

Na ulicama Džube, glavnog grada Južnog Sudana, atmosfera je praznična. Automobili su ukrašeni zastavama, a preko razglasa se ljudi pozivaju da izađu na glasanje. Agenti izborne komisije distribuirali su izborne kutije i materijale širom juga.

"Dostigli smo poslednju fazu raspodele jer smo znali da je danas poslednji dan da sve završimo", kaže Francis Kenji iz izborne komisije.

"Referendum koji se obavlja jednom u životu i zato je jako važno da izrazimo svoje pravo na samoopredeljenje", kaže njegov kolega Alfred Alafi.

Zabrinuti za regionalnu bezbednost, kredibilitet svoje diplomatije u Africi i arapskom svetu i u strahu od eventualnih novih krvavih sukoba, u Sudan su došli brojni američki zvaničnici.

"Radi se o području veličine Francuske. Južni Sudan je veći od Kenije, Ugande, Ruande i Burundija zajedno. Ipak, u celoj oblasti ima samo 50 kilometara asfaltiranog puta i sve je to unutar gradova. Van gradova nema asfalta, tako da će prikupljanje glasačkog materijala ići veoma teško. To će se raditi helikopterima, motorima i automobilima. Samim tim, rezultate nećemo dobiti preko noći. Biće potrebno sigurno 14 dana", kaže Beri Vokli, generalni konzul SAD u Džubi.

U Džubu je stigla i jedna holivudska zvezda.

Glumac Džordž Kluni obišao je region Abjej na granici severnog i južnog dela Sudana koji će nakon referenduma biti pripojen jednom od ta dva dela zemlje.

Kluni je objasnio i zašto se njegova grupa za pritisak angažuje u Sudanu.

"Vi vidite helikoptere poređane na granici, a znate da pobunjeničke grupe nemaju helikoptere, bombardere i tenkove. Tada postaje jasno da te grupe rade kako kaže Vlada. Naš posao je onda da pokažemo dokaze koje imamo", kaže Kluni.

Ako referendum uspe, Sudan će biti podeljen na severni deo, pretežno nastanjen muslimanskim i arapskim stanovništvom, i na južni deo koji se definiše kao afrički i hrišćanski, ali će to biti moguće tek od jula meseca kada se završava prelazni period predviđen mirovnim sporazumom iz 2005. godine.

Tim sporazumom okončan je 21-godišnji građanski rat juga i severa, u kojem je poginulo oko dva miliona ljudi.

Južni Sudan ima oko osam i po miliona stanovnika, a iako je bogat naftom, u slučaju nezavisnosti postaće jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu.

Eštonova: Osnova za održivi mir

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je pred referendum o nezavisnosti južnog Sudana, da ovaj događaj ima najveću važnost za održivi mir u toj afričkoj zemlji.

"Pozdravljam sve strane uključene u mirovni sporazum iz 2005. zbog poštovanja svojih obaveza u vezi sa organizovanjem ovog referenduma", navela je Eštonova.

Visoka predstavnica je, kako je saopšteno iz njenog kabineta, istakla da sutrašnji referendum predstavlja istorijsku etapu u sprovođenju mirovnog sporazuma.

Eštonova je pozvala sve učesnike u referendumu da učine sve da bi on bio održan u miru i na verodostojan način.

"EU ostaje privržena podržavanju stabilnosti i održivog razvoja u svim delovima Sudana", dodala je ona.

EU je u južni Sudan poslala posmatračku misiju da bi nadzirala proces i pomogla u njegovom održavanju.