Evropa spasava popis u Srbiji

Iako većina država ovog aprila popisuje svoje stanovništvo, Srbija je u poslednjim danima minule godine odustala od popisa najavljenog za isti period.

Anketiranje građana odloženo je za oktobar. Zbog manjka u budžetu, za organizaciju izbora izdvojeno je 10, umesto potrebna 32 miliona evra.

Iako nam je popis najjeftiniji u Evropi, 5,9 dolara po građaninu, država ni za to nije imala para.

Ako popis bude organizovan u oktobru, neće biti prekršen Zakon koji, kao i propisi većine evropskih država, SAD, Kanade i Rusije, predviđa popis svake prve godine u deceniji.

Posle usvajanja budžeta nije objašnjeno kako će država u oktobru nabaviti novac koji ne može da obezbedi za mart.

Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, objašnjava za „Novosti“ da će ova sredstva biti obezbeđena iz pretpristupnih IPA fondova EU.

„Predstavnici naše države kontaktirali su sa zvaničnicima EU, i načelno je dogovoreno da će se iz IPA fonda sredstva povećati i za finansiranje popisa“, objašnjava Kovačević.

Sinhronizovano popisivanje stanovništva u svim zemljama važno je, kaže naš sagovornik, kako bi mogli da se upoređuju njihovi rezultati i stvori prava slika o stalnosti stanovništva svake države, migracijama i drugim parametrima koji se utvrđuju popisom.

Nije toliko važno, dodaje Kovačević, u kom će mesecu biti organizovan popis, već samo da se on uradi u 2011. godini.

Inače, ni do sada u našoj zemlji nisu svi popisi tekli glatko.

U posleratnim godinama prvi popis bio je organizovan 1948. godine, a već prvi naredni je kasnio. Umesto 1951, stanovništvo je popisivano 1953. godine.

Od 1961. do 1981. svi standardi su ispunjavani. Međutim, 1991. godine Albanci na Kosovu su bojkotovali popis.

I poslednja velika evidencija stanovništva kasnila je jednu godinu.

Tada smo još bili u državnoj zajednici, a Crna Gora je, objašnjava Kovačević, odustala u poslednji čas. Srbija je, tako popis organizovala 2002. godine.

Sada, devet godina kasnije, očekuje nas demografsko „skeniranje“ Srbije koje bi trebalo da obezbedi najpotpuniju sliku stanovništva do sada.

Prvi put biće popisivani beskućnici i prikupljani podaci o invaliditetu.

Čitavo jedno novo poglavlje je posvećeno migracijama, pa će se znati da li su građani Srbije živeli negde u inostranstvu, kada su se vratili i zašto su uopšte odlazili.

Uvedena su i pitanja o vanbračnim zajednicama, srodničkim odnosima u domaćinstvu, kao i o kompjuterskoj pismenosti.