Utvrđena minimalna cena za Telekom

Vlada je zadužila Ministarstvo finansija da u saradnji s Radnom grupom za sprovođenje tendera za prodaju "Telekoma" obavesti sve učesnike na tenderu o početnoj ceni.

Tendersku dokumentaciju je otkupilo sedam kompanija – "Dojče telekom", "Frans telekom", "Telekom Austrija", "Amerika movil", "Veder investments", "Turksel" i "Vimpelkom".

Međutim, tek 21. februara, kada istekne rok za dostavljanje obavezujućih ponuda, biće poznato ko je spreman da učestvuje u nadmetanju za "Telekom Srbija".

Od kada je najavljena prodaja, ekonomisti kritikuju Vladu.

Prva zamerka je što je zaobiđena Agencija za privatizaciju, što prema rečima stručnjaka za strane investicije Milana Kovačevića, predstavlja kršenje zakona.

O tome bi Ustavni sud trebalo što pre da se izjasni, smatra Kovačević.

“Niti Agencija to radi, niti to radi Ministarstvo u čijem je sklopu Agencija, nego je predato da to radi Ministarstvo finansija. I mnogi drugi uslovi su drugačiji nego što je predvideo zakon”, naveo je Kovačević.

“Ono što je takođe urađeno loše je da je tajnim zaključcima Vlade izabran i savetnik i napravljen oglas za tender”, ukazao je on.

“Bilo bi dobro da se ipak, od strane Ustavnog suda, proveri da li je i ovog puta moguće da se jedna krupna privatizacija radi mimo zakona”, smatra Kovačević.

Ključna zamerka u vezi sa Vladinim planom prodaje "Telekoma" je što će zajedno sa kompanijom biti prodata i infrastruktura.

Stručnjak za investicije Mahmud Bušatlija ukazuje da će time zapravo biti prodat i monopol nad telekomunikacionom infrastrukturom, što će onemogućiti razvoj konkurencije.

“Imali smo priliku neki dan da čujemo od 'Telenora' da očekuje poskupljenje tarifa u fiksnoj telefoniji, što jeste jednim delom posledica toga da će samo jedan operater u svom sistemu imati i infrastrukturu – 'Telekom', ako bude prodat sa infrastrukturom”, naveo je Bušatlija.

“Svi ostali koji se budu kačili na tu infrastrukturu imaće, pre svega, nepovoljnije tehničke uslove, a to će se odraziti i na ekonomske uslove”, rekao je on.

“Jedini monopol koji je gori od državnog monopola jeste privatni monopol, i to bi država morala u svakom slučaju da izbegne”, upozorio je Mahmud Bušatlija.

Na sva ova pitanja od predsednika i Vlade u ime javnosti odgovor je tražio Savet za borbu protiv korupcije, ali ga do danas nije dobio.

Član Saveta Danilo Šuković kaže da je sporna i sama odluka o prodaji tako velike kompanije u vreme krize.

“Mislim da tu postoje političke odluke, a ne ekonomske i da su politički razlozi toliko jaki da oni, jednostavno, ne žele nikakvu raspravu, već koriste sistem kojim upravljaju i to sprovode onako kako njima odgovara, ne obazirući se na dugoročne posledice koje su vrlo štetne”, rekao je Šuković.

“Znači, politički je cilj da se nešto reši u kratkom roku. 2011. godina je predizborna godina, verovatno su sredstva veoma dobrodošla u budžetu da bi vlast sa što manje problema ušla u kampanju”, smatra on.

"Telekom Srbija" poseduje i telekomunikacione kompanije "M:tel" u Crnoj Gori i "Telekom Srpske" u Bosni i Hercegovini.