Prirodne katastrofe praznile budžet

Srušene i poplavljene kuće, razoreni putevi i mostovi, slike su po kojima će se pamtiti 2010. godina.

Ni posledice nastale u nepogodama početkom godine još nisu sanirane, a u Vladi kažu da je glavni uzrok pažljivo planiranje, ali i potreba za boljom koordinacijom među ministarstvima.

Srbija je ove godine bila na udaru prirodnih katastrofa koje su prouzrokovale štetu koja se meri u milijardama dinara. Kada se tome doda i šteta od zemljotresa u Kraljevu, koja se meri stotinama miliona dinara, a nije do kraja procenjena, jer nedostaju komisije, jasno je da nas priroda nije štedela.

Posle najnovijih izlivanja Drine i Lima, retko se ko seća majske poplave u Trgovištu, koja je odnela dva života i uništila infrastrukturu. Od 13 srušenih manjih mostova izgrađen je samo jedan.

"Klizište gde je bilo, ljudima su obećali da će da im naprave kuće, nove. Ljudima su obećali, napravili projekte i do dan-danas ništa, ljudi privatno nalaze i ovde stanuju.“

"Ima velikih šteta, ali te štete su uglavnom sanirane.“

"Bilo je obećanja, ništa nismo dobili, a bilo je mnogo roba i kamiona. Gde je to za dve noći stuklo, ja ne znam“, kažu građani sa kojima je B92 razgovarao.

"Nažalost, dešavanja u Srbiji i one poplave i zemljotresi su skrenuli pažnju sa Trgovišta i mi smo sada u izuzetno teškoj situaciji, s obzirom da je u junu pomoć Vlade i donatora iznosila oko 34 miliona dinara, a šteta je procenjena na preko 280 miliona dinara“, objašnjava predsednik opštine Trgovište Darko Tomić.

Iako se šteta meri u milijardama, pomoć Vlade stiže u milionima dinara. Ministarstvo finansija obezbedilo je pomoć od 344 miliona dinara - najviše za Zaječar, Aleksinac, Negotin i Svrljig.

Ovo ministarstvo je takođe pomoglo Kraljevu sa sto miliona dinara i još toliko preko ministarstva životne sredine.

Iz svog budžeta pomoglo je i ministarstvo za nacionalni investicioni plan - sa 255 miliona dinara, od čega 155 miliona za poplave, a sto miliona za Kraljevo. Ministarka Verica Kalanović kaže da se radi sporije da se ne bi ponavljale greške iz prošlosti.

"Da nam se ne bi ponovila Mionica, gde popravljate nešto, a posle 2-3 godine ispliva na površinu da su te popravke rađene neplanski i da ste vi po onoj narodnoj "drži bure vodu dok majstori odu" nešto sanirali, ali da niste trajno rešili, ovoga puta je naš stav da rešavamo tako da najpre izradimo projektni zadatak i dokumentaciju“, objašnjava ona.

Osim detaljnog planiranja, na brzinu stizanja pomoći uticala je i koordinacija među ministarstvima. Dok je za Kraljevo ministar Milan Marković određen kao koordinator, ostalim nepogodama bavila su se ministarstva u svojim domenima.

Na čelu vladine Komisije za procenu štete od elementarnih nepogoda je Milutin Mrkonjić.

"Iza svake naše odluke stojimo svi i po tom pitanju nema podeljenih mišljenja i po tom pitanju nema politizacije. Siguran sam“, kaže Mrkonjić.

"2010. godina jeste bila izuzetna po velikom broju nesreća, elementarnih nepogoda, tako da nam je stvarno falila jedna jaka ekipa koja bi se samo time bavila“, navodi Kalanovićeva.

Ministarka Kalanović kaže i da je nemoguće proceniti kada će sve štete nastale ove godine biti sanirane, ali očekuje da se svedu na minimum za godinu - dve.

Ipak, visina štete nije konačna - sledi jedna od hladnijih zima sa puno snega, čijem se topljenju na proleće niko ne raduje.