Steže se obruč oko Asanža

Mreža se, po svemu sudeći, steže oko Asanža koji je obelodanjujući hiljade poverljivih američkih depeša, naljutio Vašington i uzdrmao međunarodnu diplomatiju.

Švajcarske vlasti zamrzle su Asanžov račun na koji su se slivali dobrovoljni prilozi za Vikiliks, a u Britaniju je stigla dopunjena poternica Interpola zbog sumnje da je u avgustu u Švedskoj silovao dve žene.

Asanž tvrdi da su to lažne, političke motivisane optužbe, a njegov advokat najavljuje da će dobrovoljno otići na razgovor sa policijom:

"Policija me je telefonom obavestila da je iz Švedske stigao zahtev za izručenje Džulijena Asanža radi obavljanja razgovora s njim, pošto nikakva optužnica još nije podignuta. Upravo dogovaramo njegov dobrovoljni susret s policijom, tokom kojeg bi odgovorio na postavljena pitanja."

SAD žele da se protiv Asanža podigne optužnica

Za to vreme, Amerikanci grozničavo tragaju za pravnim osnovom za podizanje optužnice protiv Asanža.

Teško će ga naći, smatra profesor prava na univerzitetu Džordž Vašington Džefri Rozen:

"Najviše se pominje jedan zakon iz 1917. godine koji se odnosi na špijunažu. Bilo bi, međutim, izuzetno teško da se po tom zakonu podigne optužnica, i to iz nekoliko razloga. Najpre, tiče se podataka vezanih za odbranu zemlje, a depeše do kojih je došao Vikiliks su diplomatske i tiču se Stejt departmenta. Drugo, pomenuti zakon nalaže da je optužena osoba svesna da nanosi štetu odbrani zemlje. Najvažnija prepreka je, međutim, sloboda govora, zagarantovana prvim amandmanom. I konačno, do sada se nije dogodilo da je prenosilac informacija kažnjen zbog njihovog objavljivanja - uspešno su sudski gonjeni samo izvori zaštićenih informacija."

Pošto zakona po kome bi se Asanž mogao goniti nema, treba ga usvojiti.

Jedan od najglasnijih zagovornika kažnjavanja osnivača Vikiliksa, senator Džozef Liberman predložio je da se donese zakon koji bi zabranio curenje infromacija.

I tu bi se javio problem, kaže profesor Rozen:

"Morali bi da odluče da li je Asanž neovlašćeno došao do informacija ili ih je samo objavio. Ako je reč o ovom drugom, po američkom zakonu, onaj ko dobije istinite informacije ne može da bude kažnjen ako ih objavi. Krivično može da odgovara samo onaj ko je neovlašćenim putem pribavio osetljive informacije."

Američke vlasti su prilično trapavo reagovale na ovu aferu, smatra profesor Rozen.

"Vrlo jaka američka tradicija slobode govora im, naravno, ne ide na ruku, ali vidi se i da ne znaju šta žele. S jedne strane, prete da će tužiti Asanža, a ne donose zakone koji bi to omogućili. Rekao bih da je Obama razapet između zagovornika građanskih sloboda u svojoj administraciji i struje koja bi po svaku cenu da strpa Asanža u zatvor. Mislim da državnom tužiocu Holderu ovih dana nije lako."

Asanžova internet stranica se, otkako je počela da objavljuje poverljive američke dokumente, nalazi pod snažnim i usklađenim hakerskim napadima i zato je prinuđena da se seli sa jedne adrese na drugu.

U pomoć su pretekle hiljade mladih ljudi vičnih internetu.

Paskal Glor, potpredsednik švajcarske piratske partije, koja je pružila gostoprimstvo Vikiliksu na svojoj veb adresi kaže da nova, digitalna generacija, rođena sa internetom, za razliku od političara, razume slobodu komunikacije i ne pristaje na bilo kakva ograničenja.

Obelodanjeni kontroverzni podaci

Vikiliks je, kako se ocenjuje, objavio do sada možda i najkontroverznije podatke iz diplomatske prepiske između američkih ambasada i Vašingtona.

Vikiliks je objavio spisak objekata i ustanova širom sveta za koje SAD smatraju da su od ključnog značaja po američku bezbednost.

Stejt dipartment je u februaru 2009. godine zatražio od svih svojih ambasada da sačine spisak svih objekata čije bi razaranje moglo da ugrozi amerilku nacionalnu bezbednost.

Tako je sačinjena lista na kojoj su na stotine naftovoda, gasovoda, fabrika, satelita i drugih infrastrukturnih instalacija čije bi razaranje, kako veruju američke diplomate, izazvalo maksimalnu štetu po američke nacionlane interese.

Na spisku se pak, nalaze i rudnik kobalta u Kongu, fabrika antiotrova u Australiji i fabrika za proizvodnju insulina u Danskoj.

Najkontroverzniji Vikiliks do sada

Ocenjuje se da je objavljivanje spiska objekata i institucija od "vitalnog značaja po amerilku bezbednost" do sada najkontroverzniji potez Vikiliksa.

Na spisku se recimo nlazi gasovod na zapadu Sibira koji je opisan kao "najvažniji na svetu".

Dnevni list Tajms zato postavlja pitanje da li je ovaj spisak mogu da iskoriste teroristi kao svoje potencijlane mete, posebno ukoliko su ih SAD označile kao izuzetno važne?

Neki se pitaju i šta je Vikiliks postigao objavljivanjem ove informacije.