Depeše o Srbiji, Kosovu, regionu...

U dokumentima ima reči o pripremama za proglašenje nezavisnosti Kosova, kao i planovima da se izbegne rusko protivljenje i njihov veto u Savetu bezbednosti.

To pokazuju poverljive depeše koje je ambasador SAD Krejg Stejplton slao u Vašington u drugoj polovini 2007. i prvoj polovini 2008, a koje su u sredu postavljene na “Vikiliks”, prenose "Novosti".

Maja 2007. ambasador Stejplton “brifovao” je Vašington o tome šta treba da budu osnove spoljne politike nove francuske vlade.

"Moramo da zauzmemo jedan front pred Savetom bezbednosti UN, što se tiče nezavisnosti Kosova. Moramo da Francuzima stavimo do znanja da želimo da odigraju ulogu u ubeđivanju Rusije da ne uloži veto na rezoluciju SB", navodi se u depeši.

Uoči prve zvanične posete predsednika Nikole Sarkozija Džordžu Bušu, početkom novembra 2007, iz Pariza je Stejplton poslao nekoliko depeša. U jednoj od njih se Buš savetuje da “potvrdi Sarkozijevu podršku nezavisnosti Kosova”.

"Sarkozi je već nekoliko puta ponovio da podržava nezavisnost Kosova i od šefa diplomatije Kušnera je tražio da u EU izdejstvuje konsenzus po ovom pitanju”, kaže Stejplton.

Sarkozi je za to lobirao i u Moskvi, ali od Putina nije dobio nikakav odgovor.

Francuzi nisu spremni da priznaju nezavisnost pre kraja 2007, jer strahuju da to nema nepodeljenu podršku država EU, i nadaju se da će Amerika uspeti da ubedi kosovske vlasti da treba da budu strpljivi, navodi se.

Nešto dalje, kaže se da će Sarkozi zatražiti od Amerike da izbegne “dramatičnu retoriku koja bi mogla da ponizi Srbiju”, ali i da počne sa političkim pritiscima na države poput Grčke i Kipra, koje se javno protive bilo kakvoj nezavisnosti.

Nezavisnost Kosova - tada već proglašena - bila je tema i dokumenta koji je ambasador Stejplton poslao Beloj kući 19. maja 2008, dvadesetak dana pre uzvratne posete američkog lidera Parizu.

“Predsedniče Buš, Francuska jeste odmah priznala nezavisnost Kosova, ali okleva sa punom primenom te odluke, zbog potencijalno destabilizujuće uloge Srbije (i Rusije) u regionu”, piše Stejplton i navodi da je važno da Buš podseti Sarkozija da želi da nastave s primenom Ahtisarijevog plana, ali i da se slažu sa njim što se tiče važnosti Srbije za regionalnu stabilnost.

Stejplton taj deo o Srbiji zaključuje porukom da “politički cilj Amerike mora da ostane evroatlantska integracija čitavog zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju i Kosovo”, ali i opaskom da je Sarkozi “mnogo kritičniji prema Moskvi nego što je bio Širak”.

Vikiliks je objavio i depešu poslatu iz ambasade u Parizu 15. decembra 2005. da je Savet Evrope veoma zabrinut zbog informacija da KFOR na Kosovu upravlja tajnim zatvorima u kojima se čuvaju zatvorenici CIA.

"Kosovo je 'crna rupa' za Komitet protiv torture Saveta Evrope, a komesar za ljudska prava Alvaro Žil Robles je još pre tri godine u javnost izneo ocenu da je "Bondstil", možda, služio i kao tajni zatvor", kaže se u toj depeši.

"Blic": Najviše depeša o Kosovu

Ako se pogleda statistika broja depeša posvećenih pojedinim državama regiona, najveći broj depeša posvećen je Kosovu (2.290), zatim Hrvatskoj (2.068), Srbiji (1.093), BiH (1.073), Makedoniji (671), Sloveniji (777), dok se Crna Gora na taj način i ne pominje, a zanimljivo je da nema ni depeša posvećenih njihovim političarima, analizirao je list "Blic".

Taj list je imao uvid i u statistiku tema kojima se bavi 994 dokumenta poslata iz američke ambasade u Beogradu.

Tu nema iznenađenja, najviše se pisalo o spoljnoj politici Srbije, ekonomskoj situaciji, stanju na tržištu rada, o vojnim i odbrambenim aranžmanima, stranoj finansijskoj pomoći, o Kosovu, ljudskim pravima, a zanimljivo je da se u jednom dokumentu datiranom 18. februara ove godine pominju čak i Sejšeli, jedna od omiljenih adresa ofšor kompanija.

Prema dokumentima objavljenim na Vikiliksu Američkim diplomatama je od svih regionalnih političara najzanimljiviji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, bar ako je suditi po ukupnom broju tajnih i poverljivih depeša koje se bave isključivo njime i njegovom politikom.

Dodik je predmet čak 79 tajnih američkih analiza, a poređenja radi, o predsedniku Srbije Borisu Tadiću ima 31 dokument, o bivšem predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesiću 29 dokumenata, dok o doskorašnjem funkcioneru BiH Harisu Silajdžiću postoje 33 depeše.

Iako su američke diplomate u svetskim metropolama proteklih dana imale zadatak da kontaktiraju sa svojim domaćinima i upozore ih da će se dokumenti o njima pojaviti u javnosti posredstvom Vikiliksa, ambasada u Beogradu očito nije imala tu instrukciju Vašingtona.

"Niko nas nije pozvao iz Ambasade SAD i upozorio da će se išta pojaviti”, rečeno je u kabinetu šefa diplomatije Srbije.