Diplomatska prepiska na Vikiliksu

Internet stranica Vikiliks koja objavljuje tajne, poverljive infromacije, obelodanila je sadržinu diplomatske prepiske Stejt departmenta i američkih ambasada širom sveta.

Nekoliko svetskih listova, Njujork tajms, Pais, Špigl, Mond i Gardijan, objavili su delove diplomatskih telegrama. Među onima koji privlače najviše pažnje navodi se sledeće:

"Saudijski kralj Abdulah je u više navrata vršio pritisak na Sjedinjene Države da napadnu Iran i stave tačku na nuklearni program Teherana."

"Iran je pokušavao da severnokorejske rakete, koje je nabavio, iskoristi kao projektile dugog dometa."

"Američki državni sekretar Hilari Klinton je naložila američkim zvaničnicima da špijuniraju vrh Ujedinjenih nacija."

Jeremić "nije moderno lice Beograda"

Među dokumentima objavljenim u nekoliko svetskih listova objavljena je i ocena jednog francuskog diplomate da srpski šef diplomatije Vuk Jeremić "daje obećanja koja nikada ne ispunjava"

Dotični francuski diplomata se više ne sastaje sa njim i ne smatra ga, kako se navodi u belešci, "modernim licem Beograda kakvim se on predstavlja".

Diplomata Levit kritikovao je Jeremića i zato što "ne radi ništa da ohrabri Srbe da se vrate na Kosovo i da učestvuju u kosovskoj vladi".

Putin "alfa mužjak"

Među diplomatskom prepiskom američkih zvaničnika aludira se na navodne veze ruske vlade i organizovanog kriminala. Premijer Vladimir Putin je nazvan "alfa mužjakom".

Amerikanci su kritikovali britanske političare, uključujući i premijera Dejvida Kamerona, nije bilo lepih reči za aktivnost britanske vojske u Avganistanu, pominju se i neprimerene izjave jednog člana britanske kraljevske porodice.

Za američke diplomate "avganistanskog predsednika Karzaija pokreće paranoja, Silvio Berluskoni je slab, tašt i nedelotvoran".

"Angela Merkel", kakao su ocenili, "ne voli da rizikuje, dok joj je kreativnost slaba strana."

Iranski predsednik Ahmadinedžad poredi se sa Hitlerom, dok se u karakteristici libijskog lidera Muamera Gadafija pominje i to da ga "svuda prati plavokosa ukrajinska medicinska sestra bujnih oblina".

Funkcioneri Stejt departmenta, pa i sama Hilari Klinton su, tokom nekoliko proteklih dana, grozničavo telefonirali brojnim stranim vladama i liderima nastojeći da umanje moguće štetne posledice najnovijeg u nizu, za Amerikance, krajnje neprijatnih otkrića.

Bela kuća:Vikiliks na štetu interesa SAD

Bela kuća je upozorila da objavljivanje poverljive diplomatske prepiske dovodi u pitanje antiterorističke operacije i ugrožava odnose Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

BBC-ijev severnoamerički urednik Mark Mardel primećuje da je portparol predsednika Obame potez internet sajta Vikiliks nazvao nepromišljenim i opasnim, gestom koji kompromituje američke diplomate i obaveštajce, ugrožava njihove živote i neminovno utiče na njihov rad.

Sve to je možda tačno, dodaje naš novinar, ali je curenje diplomatskih depeša u javnost iznad svega nelagodnost gigantskih razmera.

Internet stranica Vikiliks je saopštila da poseduje skoro četvrt miliona diplomatskih telegrama i drugih dokumenata mahom nastalih tokom protekle tri godine.

Nekoliko listova širom sveta, među njima i londonski Gardijan, je, u međuvremenu, objavilo deo tog materijala koji im je Vikiliks stavio na raspolaganje.

BBC je urednika istraživačke rubrike Gardijana Dejvida Lija pitao koja se to, po njemu, otkrića sadržana u američkoj diplomatskoj pošti mogu podičiti titulom najšokantnijih:

"Dve najšokantnije priče koje smo objavili u Gardijanu jesu ona o arapskim liderima, među kojima su i kraljevi Saudijske Arabije i Bahreina, koji su izgleda goreli od želje da iranska nuklearna postrojenja, koja su ih očito jako brinula, budu napadnuta i bombardovana. Druga priča koja, po nama, izaziva zaprepašećnje je američko špijuniranje Ujedinjenih nacija. Američkim zvaničnicima su u tom pogledu data prilično detaljna uputstva kakve sve to podatke Vašington želi da pribavi o ljudima iz vrha svetske organizacije sve do direktora agencija Ujedinjenih nacija, uključujući i brojeve njihovih kreditnih kartica ali i njihov DNK-a", kaže jedan od urednika Gardijana.

Na opasku da animozitet koji pojedini arapski lideri gaje prema Iranu i nije neka velika tajna, Dejvid Li uzvraća ocenom:

"Mislim da bi ljudi u durgim delovima sveta trebalo da znaju pod kakvim se pritiskom Sjedinjene Države nalaze, što od arapskih lidera koje smo pomenuli, što od Izraela koji se takođe pominje u objavljenim diplomatskim telegramima. Svi oni su pozivali na vojni napad na Iran. Neko može da misli da je to dobra ideja ili jako loša zamisao, ali ostatak sveta zaslužuje da zna šta se događa".

Urednik Gardijana Dejvid Li tvrdi da je njegov list, objavljujući pomenuta dokumenta, učinio samo ono što je u samom srcu novinarskog načela da se javnosti predoči šta se događa u svetu.

No da li je ovim ipak narušena neka vrsta svetosti diplomatske tajne?

"Mi ne priznajemo nepovredivost diplomatije, mi smo medijska organizacija. Objavili smo tek delić diplomatskih dokumenata i telegrama. Nismo objavili ništa što je lične prirode ili što bi pojedince, koji se poimenice pominju, moglo da izloži eventualnim represalijama. Objavili smo samo ono za šta čvrsto verujemo da postoji javni interes da se sazna šta se dešava. Iz objavljenih dokumenata uklonjena su imena svih osoba koja bi, po našem mišljenju, zbog dospevanja ovih papira u javnost mogla da pretrpe neku štetu", objašnjava Li.

Londonski Gardijan jedan je od svetskih listova koji su imali uvid u poverljivu američku diplomatsku korespondenciju i koji su objavili neke od dokumenata.

Jedan od Gardijanovih urednika Dejvid Li kaže za BBC da su on i njegove kolege uložile dosta truda kako niko ne bi snosio posledice zbog materijala koji je njegov list danas objavio.

Li kaže da su na analizi dokumenata krajnje pažljivo radili puna četiri meseca:

"Ono najvažnije oko čega smo se dogovorili jeste da uklonimo ime svakog pojedinca koji bi mogao da bude meta bilo kakvih represalija. To smo, u slučaju jednog relativno manjeg broja dokumenata i uradili. Reč je o malom broju poruka iz ukupne mase od oko četvrt miliona dokumenata koje je Gardijan odlučio da objavi".

Bivši savetnik britanske vlade Lens Prajs kaže za BBC da i pored činjenice što svaku dodatnu javnost rada svakako treba pozdraviti, objavljivanje baš svega nikome ne ide u prilog:

"Postoji deo materijala zbog čijeg stavljanja na uvid javnosti svakako moramo da budemo zadovoljni. U jednom telegramu se, na primer, govori o tome kako je novac koji je bio namenjen kao pomoć Avganistanu, prosto nestao čim je stigao na aerodrom u Kabulu. Postojala je tek površna kontrola tih sredstava i jasno je da su straćene ogromne sume novca uzete iz džepova poreskih obveznika. Sa druge strane, vlade imaju pravo da neke stvari i neke razgovore drže u tajnosti, a i diplomatske komunikacije moraju da poseduju izvestan stepen tajnosti".