Presude za zločine u Zvorniku 1992.

Beograd -- Viši sud u Beogradu izrekao presudu za ratne zločine u Zvorniku 1992. – Branko Grujić osuđen na šest, a Branko Popović na 15 godina zatvora. Porodice: Sramota.

Sudnica za zločin u Zvorniku (Fonet, arhiva)
Sudnica za zločin u Zvorniku (Fonet, arhiva)

Presuda je izrečena za ratni zločin protiv civilnog stanovništva na teritoriji Zvornika od maja do jula 1992.

Članovi porodica nestalih i ubijenih Zvorničana nezadovoljni su kaznom, dok su tužilaštvo i odbrana najavili žalbe.

Optužnica je teretila bivšeg predsednika Privremene vlade "Srpske opštine Zvornik" Branka Grujića, i bivšeg komandanta štaba TO Zvornika Branka Popovića za zarobljavanje, nečovečno postupanje i smrt oko 700 ljudi iz više naselja opštine Zvornik.

Oni su se teretili i za deportaciju 1.822 Bošnjaka iz sela Kozluk i Skočić, kao i za nesprečavanje zločina pripadnika paravojnih jedinica "Žute ose" i "Pivarski".

Predsednica sudskog veća Tatjana Vuković je navela da je sud cenio sve dokaze Tužilaštva i odbrane, kao i da nije bilo političkih pritisaka na sud, niti "montiranja procesa".

Prema optužnici, Grujić i Popović su posle postignutog dogovora o iseljavanju Bošnjaka iz sela Klisa, Grbavci, Đulići, Kučić kula, Grebe, Šetići, uzeli za taoce oko 700 vojno sposobnih muslimana koje su držali zatočene u Tehničko-školskom centru u Karakaju.

Po završetka rata 1995. godine, u masovnim grobnicama je pronađeno i identifikovano oko 300 pobijenih talaca.

Grujiću i Popoviću je suđeno u procesu "Zvornik 1", ali je na zahtev Tužilaštva u junu 2008. godine, Veće za ratne zločine postupak protiv njih razdvojilo zbog šire istrage koja je tada bila u toku.

Suđenje Grujiću i Popoviću počelo je 28. novembra 2005. godine, zajedno sa još četiri optužena, kojima je u međuvremenu izrečena pravnosnažna presuda.

Draganu Slavkoviću, Ivanu Koraću i Siniši Filipoviću za zločine u Domu kulture "Čelopek", na zvorničkoj "Ekonomiji" i "Ciglani" izrečene su pravosnažne kazne od ukupno 24 godine zatvora, dok je Dragutin Dragićević oslobođen optužbi.

Do sada je za zločine u Zvorniku izrečena jedna pravosnažna presuda pripadnicima jedinice "Žute ose" i "Pivarski", a pred Odeljenjem za ratne zločine vode se još dva odvojena postupka za zločine na teritoriji te opštine.

Tužilaštvo: Žalba – Porodice: Sramota – Odbrana: Presedan

Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je da će uložiti žalbu na presudu Branku Grujiću i Branku Popoviću, jer smatra da je visina izrečenih kazni, naročito Branku Grujiću, neadekvatna odgovornosti optuženih, u odnosu na broj žrtava, masovnost i brutalnost zločina.

Tužilaštvo smatra da izrečena kazna nije adekvatna za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u kome je ubijeno preko 700, a prinudno raseljeno više od 1.600 civila.

Hakija Smajlović, iz Udruženje porodica zarobljenih i nestalih lica opštine Zvornika, kaže da je današnja presuda bukvalno sramna.

"Žao mi je što sam proveo 5 godina prateći ovo suđenje. Nemam reči, šokiran sam. Zaista nemam reči da opišem sve ovo. Nisam verovao da za ubistvo 700 ljudi može tako mala kazna da se dobije", rekao je Smajlović.

Sa druge strane, Miroslav Perković, branilac Branka Popovića, kaže da ova presuda predstavlja presedan u smislu novih elemenata krivično-pravne odgovornost za radnju propuštanja.

"Sud je prihvatio tu tezu optužbe na način da je maltene išao ka komandnoj odgovornosti koja je po osnovnom propisu i odredbama krivičnog zakona koje su se tada mogle primeniti - isključena", kaže Perković.

Potresna svedočenja najbližih

Skoro 20 godina prošlo je od kako su Fatimka Mustajbašić iz Tršića kod Zvornika i njena porodica pokušali da napuste taj kraj i odu u sigurno.

Umesto da se nađu na teritoriji pod kontrolom muslimanske vojske, pripadnici vojnih formacija bosanskih Srba odvojili su je od sinova. Unakaženo telo starijeg sina našla je veoma brzo, dok je pre nekoliko meseci saznala gde joj je sahranjen mlađi sin. U Specijalnom sudu dočekala je presudu odgovornima.

"To je tako žalosno, osećam se da sam celo vreme preplakala... Je l' to moguće, toliku decu… Jer, to su deca odvedena", kaže rayočarana Mustajbašićeva.

Sinovi Fatimke Mustajbašić su se nalazili u grupi od 700 ljudi koje su srpske snage uzele za taoce, da bi ih potom zatvorili i mučili. Iz te grupe je kasnije ekshumirano i identifikovano oko 350 ljudi.

U Udruženju porodica zarobljenih i nestalih šokirani su presudom i pozdravljaju nameru Tužilaštva za ratne zločine da se žali na visinu zatvorskih kazni.