Godišnjica rušenja Berlinskog zida

Pad Berlinskog zida građani Nemačke su upamtili kao kraj DDR i konflikata Istoka i Zapada i dan koji simbolizuje doprinos običnih ljudi istorijskim promenama.

Gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt je ''predao'' građanima "Trg 9. novembra 1989. godine" u Berlinu, gde je obeležen i tamni datum istorije - ''kristalna noć''.

Kao dan nemačkog ujedinjenja slavi se 3. oktobar, kada su dve Nemačke zvanično proglasile ujedinjene, ali pojedini politikolozi i istoričari predlažu da se slavi 9. novembar - dan rušenja zida i "kristalne noći", kao ''sudbinski dan'' 20. veka i izraz ambivalentne istorije.

Nemačka je lane spektakularno obeležila dve decenije od pada Berlinskog zida i života u zajedništvu, a među najvišim gostima u Berlinu su tada bili i predstavnici četiri sile pobednice Drugog svetskog rata -SAD, Rusije, Francuske i Velike Britanije.

Na drugoj strani ima razloga za zabrinutost - razlike između, kako se uobičajeno kaže, siromašnog istoka i bogatog zapada su, i posle dve decenije života u zajedništvu i ''ubrizganih'' milijardi i milijardi evra od ''bogate braće'' i dalje vidljive.

Nemci imaju čemu da se raduju - u zemlji stabilne demokratije, koja se prostire od Alpa do Baltika i dalje, uprkos svetskoj finansijskoj i privrednoj krizi i sve većem siromaštvu, vlada atmosfera socijalne stabilnosti i privrednog uspeha.

Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izaziva bolne uspomene na komunizam i progone, ali i na vožnju "trabantima", setu zbog prohujale sigurnosti radnog mesta u državnoj službi.

Kada je reč o Berlinskom zidu, koji je od 13. avgusta 1961. godine, pa sve do 9. novembra 1989. godine delio Nemačku, na jedno od osnovnih pitanja - koliko je odneo ljudskih žrtava - istoričari, izgleda, još nisu dali konačan odgovor.

Postoje dokazi o najmanje 136 ljudi koji su izgubili život pokušavajući da pređu Berlinski zid, a poslednja saznanja istraživača pokazuju da je, možda, nastradalo čak 245 ljudi.

Među žrtvama zida, koji su istočnonemačke vlasti strogo kontrolisale i oko 11.500 vojnika ga ''držalo na oku'', bilo je i petoro dece, koja su se, uglavnom, udavila u reci Špre, pokušavajući da je preplivaju.