Koliko su zgrade otporne na potrese

Iako se u široj javnosti nakon zemljotresa pojavio strah da su visoki soliteri ugroženi, građevinski inženjeri se slažu da su veliki socrealistički blokovi i dalje najbezbednija mesta.

Zgrade u Beogradu u velikom broju slučajeva bi odolele i najjačim zemljotresima koji mogu da pogode oblast glavnog grada, smatraju građevinci.

Pre samo nekoliko dana, jak zemljotres načinio je veliku materijalnu štetu u Kraljevu. Svega 160 kilometara severnije, građani Beograda pitaju se šta bi bilo da je epicentar u glavnom gradu:

"Nije mi lagodno, ali evo muž kaže ne. Ali meni nije baš tako prijatno.”

“Ovde na Novom Beogradu ja mislim da jesu zgrade bezbedne, više nego u starom delu Beograda."

"Ne, ja sam arhitekta, što se toga tiče, ne plašim se. Ukoliko su neki zemljotresi u realnim granicama. Ali zemljotres kao elementarna nepogoda, jeste nešto strašno."

“Mislim da su izdržljive, jer kada je ovo sad bilo, ja sam na trećem spratu, samo se malo onako osetilo."

“Jednostavno ne plašim se zemljostresa i mislim da su zgrade u kojima ja stanujem stabilne i da je u Beogradu to sve okej."

Građevinski inženjeri uveravaju da je većina objekata poptupno bezbedna. Najveću otpornost imaju zgrade izgrađene posle skopskog zemljotresa 1963. godine.

Međutim, u poslednjih 6-7 godina primetno je da ponekad izostaju detaljne kontrole građevinskih inženjera novoizgrađenih objekata.

Građevinski inženjer Bane Nedeljković kaže da su kontrole u toku same izgradnje objekata neophodne.

"Projekti su urađeni dobro to je sigurno, pošto prolaze kontrole i dobijaju dozvole, ali je neophodna kontrola prilikom građenja”, navodi on.

“Mislim da u poslednjih nekoliko godina to nije praksa i nešto se tu gubi u kontinuitetu u kontrolisanju zato što je sve veće pristustvo ljudi koji nisu građevinske struke i oni sa svojim novcem postaju investitori i graditelji, i oni sami sebe kontrolišu”, ocenjuje Nedeljković.

Strah kod građana često izazivaju i nadzidane zgrade, kada dvospratnica, gotovo preko noći postane šestospratnica.

Tada se može desiti da zgrada ne ispunjava u potpunosti sve standarde zaštite od velikih potresa, ali to ne znači da će se automatski srušiti.

Profesor Gradevinskog fakulteta u Beogradu Ratko Salatić slaže se da nadzidani objekti mogu biti problem.

“Problem prave zgrade koje su pre svega dozidane, zatim neka jefitna gradnja, gde nemamo dovoljno betonskih elemenata, gde nemamo zidova za ukrućenje, gde nemamo liftovskih jezgara, tako da u principu te zgrade nisu dosta otporne na zemljotrese”, objašnjava on.

“Ukupna slika je da su objekti koji su značajniji i veći, tu se investitori ne usuđuju da ne ispoštuju te propise, tako da su oni u principu urađeni po pravilima struke, dok za manje objekte gde je mnogo jeftinija gradnja gde se očekuju brzi profit, tu nisam siguran da je sve urađeno kako treba”, kaže Salatić.

Posle katastrofalnog zemljotresa u Skoplju, u Srbiji bi trebalo da se gradi tako da potres od 9 stepeni Merkalijeve skale prođe bez većih posledica.