Evropska komisija o napretku Srbije

Ovaj dokument će biti objavljen zajedno s godišnjim izveštajima o napretku država Zapadnog Balkana u pridruživanju EU.

U tim dokumentima se ocenjuje da je Srbija napredovala u političkoj demokratizaciji, ima stabilnu vlast, a postoji i široka podudarnost u opredeljenju političkih stranaka i vlasti i opozicije oko strategijskog cilja ulaska u članstvo EU.

Ali, "prvi od svih uslova" za dalji obostrano željeni brži napredak Srbije ka članstvu EU, ostaje dostizanje pune saradnje s Haškim sudom, odnosno dokazi da vlasti u Beogradu čine sve da se konačno pred tim tribunalom nađu preostala dvojica optuženika, kako su to naročito želeli da podvuku evropski diplomatski zvaničnici u Briselu.

Glavnina ovog izveštaja, koji će sutra usvojiti i kolegijum svih komesara Evopske komisije, data je na uvid agenciji Beta s objašnjenjem da su još mogući neki dodaci oko viđenja problema nasilja ekstremističkih grupa prema homoseksualcima, Romima i drugim manjinskim grupama.

Valjana dopuna, dovršetak Reforme pravosuđa je u izveštaju Evropske komisije označen kao neodložni zadatak jer je to bitna stavka uslova političke demokratije, ispunjavanja merila iz Kopenhagena, a povezano je neposredno i s daljim nužnim uspesima u bitki protiv organizovanog kriminala, korupcije, sukoba interesa.

Evropska komisija je uputila više misija u Beograd, u nastojanju da se zajedno sa srpskim vlastima nađe najbolje rešenje za pospešenje reforme pravosuđa.

Ipak, navodi se u izveštaju, manjkavosti i nemanje uvida u postupak izbora sudija i tužilaca "dovodi u pitanje nezavisnost pravosuđa i može dovesti do političkog upliva" na srpsko sudstvo.

Velike zamerke, isto kao kad su u pitanju ostale zemlje Zapadnog Balkana, upućene su i na račun "opšteproširene korupcije".

Podvlači se i očekivanje da srpski parlament usvoji zakon o finansiranju političkih stranaka.

Evropska komisija ima pohvalne reči za podsticanje plodotvornije saradnje Srbije sa susedima, posebno s Hrvatskom i najnovijim potezima u unapređivanju veza s Bosnom i Hercegovinom.

Veliki značaj se u izveštaju pridaje odluci vlasti u Beogradu da zajedno s EU, kroz rezoluciju UN, pokrenu dijalog s Prištinom, što se vidi kao zalog jačanja stabilnosti regiona, boljeg života ljudi i puta u Evropu.

Sve mere koje su srpske vlasti preduzele za ispunjavanje uslova za ukidanje "šengenskih viza" EU su istaknute kao uzorne, uključujući nadzor granica i pouzdanost dokumenata, ali je upozoreno i na pojavu "lažnih azilanata".

"Vidan napredak je ostvaren u bitki protiv organizovanog kriminala, a saradnja ključnih službi u Srbiji, regionu i međunarodnoj ravni je donela dobre rezultate u istragama na visokom nivou i hapšenja mnogih optuženih", navodi se u izveštaju Evropske komisije.

U izveštaju se navodi da je zaplena imovine stečene organizovanim kriminalom počela revnosnije da se primenjuje, ali da se moraju dalje ojačati kapaciteti službi za sprovođenje zakona, s ciljem da koriste savremene, posebno finansijske istražne tehnike.

Komisija navodi da je Srbija nastavila jačanje kapaciteta policije, uz poboljšanja u specijalnim službama kriminalističke policije, kao i da je pospešena saradnja različitih policijskih struktura, ali i regionalna i međunarodna policijska saradnja.

"Srbija je ostvarila izvestan napredak u bitki protiv terorizma, pošto je usvojen zakon o vojnoj bezbednosti i vojnim obaveštajnim službama", navodi se u izveštaju i dodaje da je "nužno, ipak, da se poboljša politika sprečavanja (terorizma) - baza podataka osumnjičenih za terorizam još nije uspostavljena".

Slab je pomak, smatra izvršno telo EU, i u zaštiti ličnih podataka u Srbiji.

Od Srbije se traži i "predusretljiviji stav" prema učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini, uz priznavanje zasad spornog carinskog pečata Kosova i dalje unapređenje saradnje s Euleksom, posebno oko sređivanja prilika na severu Kosova.

Komisija u Briselu je dala i veoma temeljitu analizu srpske privrede, uz konstataciju da je došlo do izvesnog rasta bruto domaćeg prozvoda, ali i nedovoljnog napretka u strukturalnim reformama, privlačenju stranog kapitala, uz očekivanje i nekih najnovijih nagodbi vlade u Beogradu i Međunarodnog monetarnog fonda.

Tadić: Izveštaj pozitivan

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija pozitivan, i da sadrži smernice za nastavak procesa unutrašnjih reformi.

Tadić je novinarima u parlamentu izjavio da će Srbija te preporuke slediti, ne zato što je sklona da podleže pritiscima, već zato što u državi postoji svest da se moraju menjati stvari koje ne funkcionišu dobro.

"EU predstavlja sažetak najboljih iskustava organizacije država. Standard ljudi u EU je viši zato što su oni efikasnije organizovali svoje države, bolje organizovali privredu, imaju bolju primenu zakona, viši nivo efikasnosti kažnjavanja, i zato i mi treba da idemo tim putem", rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, Srbija bi, ukoliko bi postojala bolja rešenja od onih koja su primenjena u EU, možda išla drugim putem, ali da u ovome trenutku nema boljeg puta.

"Zato ćemo mi poslušati šta je izveštaj Evropske komisije, popravićemo stvari koje nisu dobre jer znamo da ćemo odmah imati koristi od toga", kazao je Tadić.

Evropska komisija sutra će, kako je najavljeno, zvanično predstaviti redovni godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracija.

Hrvatska, BiH, Makedonija, Crna Gora

Agencija Rojters, koja je imala uvid u izveštaj EK, prenosi da se u dokumentu navodi se da je Hrvatska ušla u finalnu fazu pretpristupnih pregovora sa Unijom, ali se ukazuje da ova država mora nastaviti sa naporima i dodatno ih intenzivirati, posebno na polju reforme pravosuđa.

Od Hrvatske se, takođe, traži da poboljša borbu protiv korupcije i saradnju sa Haškim tribunalom, a navodi se i da ova zemlja mora restrukturirati svoja brodogradilišta i rešiti probleme u vezi nezavisnosti lokalnih medija.

Za Makedoniju se u izveštaju EK navodi da problem sa Grčkom oko imena ove bivše jugoslovenske republike nastavlja da blokira napredak ka članstvu u EU, ali i da u ovoj zemlji mora biti poboljšan dijalog među političkim partijama i da se mora napredovati u reformama pravosuđa i javne administracije.

Bosna i Hercegovina napravila je, prema izveštaju, ograničeni napredak u sprovođenju ključnih reformi, a neophodno je stvaranje zajedničke vizije svih političkih lidera o smeru u kojem se reforme moraju kretati.

U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo, navodi se da se vlasti u pokrajini moraju ozbiljnije pozabaviti borbom protiv organizovanog kriminala, pranja novca i korupcije, a da ozbiljni izazovi postoje i na polju reforme javne administracije i vladavine zakona.

EK, takođe, navodi da na Kosovu, u praksi, nije obezbeđena sloboda izražavanja.

Crna Gora će, kako su preneli mediji u Podgorici koji su imali uvid u ovaj dokument, dobiti preporuku EK za status kandidata, ali će do početka pregovora morati da uloži dodatne napore da poboljša stanje u mnogim oblastima kao što su borba protiv organizovanog kriminala, izborno zakonodavstvo i efikasnost pravosuđa.

Iako je Crna Gora, kako se navodi, parlamentarna demokratija koja funkcioniše uveliko u skladu sa evropskim standardima, postoje nedostaci u funkcionisanju demokratskih institucija.

Takođe postoje nedostaci u sprovođenju zakona, iako je pravni i institucionalni okvir poslednjih godina ojačan.