Zagreb i Beograd okrenuli novi list

Ipak, ono što sada sledi, bar prema mišljenju analitičara, je rešavanje konkretnih problema, poput razmene dokumenata iz rata, kao i rešavanje problema nestalih.

Poseta Tadića Vukovaru, Ovčari i Paulinom Dvoru nosi jedan utisak – izvinjenje. Te reči od predsednika Tadića čule su se na Ovčari, a od predsednika Josipovića u Paulinom Dvoru.

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Vojislav Stanimirović izjavio je, gostujući u Vestima TV B92, da posetu Borisa Tadića Vukovaru smatra istorijskom.

Stanimirović je naveo da se nada da će ona doprineti uspostavljanju boljih odnosa između Srba i Hrvata.

Sabo: Ispunjena očekivanja

Gradonačelnik Vukovara Željko Sabo izjavio je da su poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru i njegovo izvinjenje na Ovčari i više nego ispunili sva njegova očekivanja.

Sabo je novinarima rekao da je juče iz Vukovara poslata jasna poruka da Hrvatska i Srbija žele da budu dobri susedi, a da u sklopu dalje dobrosusedske saradnje treba rešiti sva preostala otvorena pitanja, prenela je agencija Hina.

Na konferenciji za novinare povodom predstavljanja programa obeležavanja Dana sećanja na žrtvu Vukovara 1991, Sabo je rekao da je Vukovar žrtva Domovinskog rata, ali da nakon Tadićeve posete sve više postaje pobednik.

On je dodao da su se u razgovorima s predsednikom Srbije dogovorili o pomoći Srbije u daljoj izgradnji Vukovara.

"Predložio sam da Srbija obnovi neke ulice u Vukovaru, poput Zmajeve i Petra Preradovića, kao i da učestvuje u obnovi teško stradalog bazena u Borovu naselju", rekao je Sabo.

Pitanje nestalih i povlačenja tužbe

Ipak, osim izvinjenja koja su upućena, ima još bitnih detalja, mišljenje je zagrebačkog profesora Žarka Puhovskog.

"Oni su svoje obavili rečima. Drugo, čini mi se da je jako važno što se pokazalo koliko je marginalna skupina onih ljudi u Hrvatskoj koji ne pihvataju nikakvo izvinjenje iz Srbije zato što je iz Srbije, koji zapravo žele očuvati napetost sa Srbijom. Njih ima, ali oni su, pokazalo se, čak i u Vukovaru, gde je iznad svega bila potpuno zanemarljiva skupina", rekao je Puhovski.

"Treće, doneti su dokumenti o nestalima iz vukovarske bolnice, i sada je to ono na čemu treba dalje raditi. Dakle, dokumente o logorima, o nestalima obe strane moraju dati u opticaj", naveo je on.

Iako je većina i politička i medijska, kako hrvatska i srpska, tako i međunarodna – zadovoljna svime što je čula, ima i nezadovoljnih.

Među njima su Srbi iz Hrvatske koji su izbegli u Srbiju. Njihov predstavnik, direktor Dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac, kaže da susret Tadića i Josipovića neće rešiti nijedan problem izbeglih Srba.

“Dobro je da smo razgovarali o nestalima. Mi, Srbi iz Hrvatske, imamo zaista veliki interes da se to teško pitanje što pre počne rešavati. Na kraju krajeva, mi tražimo još preko 2000 ljudi čije sudbine treba da rešimo”, kazao je on.

Ipak, pitanje koje se tokom boravka Tadića malo pominjalo je tužba Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Jedino je premijerka Jadranka Kosor pomenula da je na sastanku u četiri oka sa predsednikom Tadićem bilo reči o tome.

"Mislim da će pitanje tužbe još neko vreme opterećivati odnose. Jedan razlog je što su različite institucije ovlašćene da donose odluku o tome – u Hrvatskoj je to Vlada. Vlada sasvim sigurno pre izbora takvu odluku ne može da donese", smatra Žarko Puhovski.

"Ali, takva odluka može se očekivati od bilo koje vlade nakon parlamentarnih izbora, znali za otprilike godinu dana. S druge strane, meni se čini da je važno to da te optužbe zapravo nemaju veliku šansu jer se, po međunarodnom pravu kakvo je sada stanje, može suditi samo za genocid", rekao je on.

Međutim, povlačenjem tužbe ne bi bili zadovoljni Srbi iz Hrvatske.

Savo Štrbac smatra da se na taj način nikada neće saznati puna istina.

"Mi bismo voleli da zaista najviša pravosudna ustanova na svetu, kao što je Međunarodni sud pravde donese svoju presudu, jer bi, po nama, takva presuda, kakva god bila, dugoročno gledano, pre dovela do pomirenja ovih naroda. Političari nađu trenutni interes da se jedno tako teško pitanje prelomi ‘preko kolena’, dođu drugi, pa drugačije to reše, a mislim da je najcivilizovaniji način da se to reši – pred Međunarodnim sudom pravde", kazao je on.

Ovo jeste prva, ali ne i poslednja poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Hrvatskoj. Već u drugoj polovini novembra Tadić putuje u zvaničnu posetu, i to u Zagreb.