Zakon o PIO u parlamentu do 2. IX

Jovan Krkobabić, zadužen za reformu penzionog sistema, kaže da će "zakon biti vraćen u skupštinsku proceduru bez ikakvih izmena, čak i u interpunkciji".

Zakon se vraća u proceduru pre okončanja šeste revizije aranžmana sa MMF-om, rekao je premijer. Podsetimo, Vlada je taj zakon prošle nedelje povukla iz skupštinske procedure.

Vlada će u ponedeljak ili utorak zauzeti stav o izmenama i dopunama tog zakona, rekao je Cvetković novinarima, u pauzi skupa na kome se predstavlja "Bela knjiga" Saveta stranih investitora u Srbiji.

Premijer je rekao da predlog izmena tog zakona mora biti vraćen u skupštinu bez obzira na sindikate, zato što je predviđeno usklađivanje penzija u narednoj godini u aprilu i septembru.

U međuvremenu je dogovoreno i da penzije prate rast plata i da se prvo usklađivanje izvrši u januaru sledeće godine, objasnio je on.

Pošto je glavna zamerka sindikata bila da izmene tog zakona nisu iznete pred Socijalno-ekonomski savet, što će naknadno biti učinjeno, Cvetković je izrazio uverenje da će se naći rešenje za taj problem i da će predložene izmene zakona biti završene sledeće nedelje.

Sindikati ne odustaju

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić izjavila je da najava iz Vlade Srbije o vraćanju Predloga izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju (PIO) u Skupštinu bez ikakvih izmena znači da su "sindikati prevareni".

"Od ovog momenta nastavlja se akcija prikupljanja potpisa građana Srbije, a još ćemo videti kako će biti formulisano referendumsko pitanje", rekla je Savićeva Tanjugu.

Prema njenim rečima, sindikati će "žestoko reagovati" jer je Vlada Srbije prošlog petka povukla Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO, sa obrazloženjem da je spremna da razgovara o svim spornim pitanjima, a onda je iznenada doneta odluka da se taj akt vrati u skupštinsku proceduru bez ikakvih izmena.

Ranije je Savićeva najavila da će kroz pregovore sa vladom uspeti da dođu do zadovoljavajućeg rešenja.

"Određen je i minimum zahteva ispod kojih nećemo ići. Ja za vašu televiziju mogu da kažem da je ono ispod čega nećemo ići je zaštitna klauzula koja će onemogućiti obezvređivanje penzija. Dakle, 60 odsto od prosečne zarade, odnosno 25 odsto najniža penzija od prosečne zarade", kaže Ranka Savić iz ASNS-a.

Sindikati će insistirati i na beneficiranom radnom stažu za oko 1000 rudara koliko ih ima, kao i na rešavanju problema oko 6000 ljudi koji su kao tehnološki viškovi završili na tržištu rada, i kojima je zbog produženja godina rada, kako sindikati navode, onemogućen život.

U Radnoj grupi za reformu PIO kažu da uprkos tome ne očekuju drastične promene Zakona.

"Ne očekuje se tu neka velika promena u suštini stvari. Da li će u Zakonu biti utvrđeni tih 60 odsto kao donja granica odnosa penzija-lični dohoci je irelevantno. Ili će biti ostvareno ili neće. Da li ćemo imati BDP koji svojom veličinom omogućava to ili ne ili ćemo se vrteti ukrug", kaže Stevan Vrebalov iz Radne grupe za reformu PIO.

Ekonomista Zoran Popov ističe da je odredba o vezanosti prosečnih penzija i plata koju predlažu sindikati sasvim normalna stvar u zemljama zapadne Evrope.

Popov, međutim, kritikuje odredbu da se od 2011. godine penzije usklađuju sa rastom potrošačkih cena i rastom BDP-a, jer u potrošačke cene ulazi više hiljada proizvoda - od hleba pa do aviona.

Cene tehničkih proizvoda, na primer u budućnosti će imati tendenciju opadanja - kao rezultat tehničko-tehnološkog progresa, dok će cene prehrambenih proizvoda imati dugoročnu tendenciju rasta.

"Cene će za ovu godinu porasti za 10 odsto i sada kada bi vi korigovali penzionerima penzije za 10 odsto, proizvodi koje oni kupuju su porasli za 40 odsto, umanjite im penziju za 30 odsto, nastavite još četiri-pet godina, vi ćete od sadašnje armije penzinera stvoriti jedno 900 000 gladnih ljudi ili nešto manje jer će jedan deo poumirati”, kaže Popov.

Popov upozorava da su i procene MMF da se predloženim promenama štedi jako malo, jer će do 2015. rashodi za penzije u BDP opasti sa 13 odsto na 12,9 odsto, znači za 0,1 odsto. To je kao kada koljete vola za kilo mesa, ističe Popov.