Male nade da će Holandija popustiti

Portparol holandskog ministarstva inostranih poslova Bart Rijs kaže da će parlament odlučivati o kandidaturi Srbije.

“Kao i uvek, Vlada i parlament će razgovarati o pitanju srpske kandidature pred sastanak Saveta ministara. Parlament o tome odlučuje", navodi za "Novosti" Bart Rijs.

Holandija je neumoljiva. Sve zemlje EU već su dale svoju saglasnost da se Evropskoj komisiji prosledi zahtev Srbije za sticanje statusa kandidata na izradu mišljenja, ali bez zvaničnog Haga to Srbiji neće mnogo značiti.

Nagovaranja i ubeđivanja, za sada, nisu urodila plodom.

Rijs, međutim, još ništa ne može da kaže o tome kakav će dogovor biti postignut posle posete Serža Bramerca i Štefana Filea.

Holandska vlada i parlament bi o pitanju srpske kandidature za članstvo u EU trebalo, po dnevnom redu, da razgovaraju u sredu po podne.

Pre toga, niko ne otkriva karte do kraja. Štaviše, moguće je da se sve prolongira za još nekoliko dana, zbog formiranja nove vlade, posle dogovora između lidera Narodne stranke za slobodu i demokratiju Marka Rutea i Hrišćansko-demokratske stranke Maksima Ferhagena, sadašnjeg ministra spoljnih poslova, o formiranju vlade.

Holandija bi novu vladu mogla da dobije već dan kasnije, u četvrtak, a najverovatnije, i novog ministra spoljnih poslova.

“To bi moglo da promeni dnevni red parlamenta i pomeri debatu o Srbiji. Ne mogu da komentarišem kakav će biti stav holandskog parlamenta, jer Bramerc i File nisu posetili Vladu, nego parlament”, kaže Rijs.

Partije iz tek formirane manjinske vladajuće koalicije još se zvanično ne izjašnjavaju o tome kakav će stav zauzeti, ali su pojedini poslanici iz dve partije desnog centra već poslali poruke da nisu zadovoljni onim što su čuli od Bramerca, koji je za ovu zemlju i dalje najvažniji izvor informisanja.

“Generalno, kao što je to bio slučaj i ranije, saradnja s Haškim tribunalom je od izuzetnog značaja za Holandiju", rekao je Rijs.

Dok se čeka odgovor Holanđana, pred Savet ministara 25. oktobra u Luksemburgu, ne predaju se ni Belgijanci, koji bi da za vreme svog predsedavanja pomognu Srbiji.

Pitanje srpske kandidature ostaje na dnevnom redu - potvrđuje, za ”Novosti”, Bart Uvri, portparol Ministarstva spoljnih poslova predsedavajuće EU Belgije. - Neće biti lako, ali ne treba gubiti nadu.

Uvri ističe da su konsultacije u toku.

“I danas, kao i u prošlosti, nije lako, kada je u pitanju Holandija. Diskusija će se svakako održati, a kakav će ishod biti, da li će odluka biti doneta odmah, ili na nekom od sledećih sastanaka, teško je reći”, kaže Uvri.

Kako sada stvari stoje, Holandija je bliže tome da ne da "zeleno svetlo" Srbiji, mada, za dve nedelje, još mnogo toga može da se promeni. Poslanici u Hagu većinski stoje na stanovištu da bi, trenutno, trebalo održati ritam uslovljavanja Srbije i, zasada, još nisu pristali da ovo uslovljavanje ”prebace” na neki sledeći stepenik evropskih integracija.

Danas: Biće neophodna podrška ultradesničara Vildersa

Saglasnost Gerta Vildersa, ultradesničarskog političara koji će podržavati manjinsku vladu novog premijera Marka Rutea, biće neophodna kako bi Holandija donela odluku o podršci kandidaturi Srbije za članstvo u EU, odnosno njenom prosleđivanju Evropskoj komisiji, o čemu će Savet ministara Unije odlučivati na sednici 25. oktobra, piše "Danas".

Konačni stav Holandije trebalo bi da bude poznat 13. oktobra. U toku nedavne sednice Odbora za evropske poslove holandskog parlamenta, poslanik Vildersove Partije za slobodu Luis Bontes bio je jasan: "Mi smo protiv svakog proširenja EU".

Sudeći po ovakvim stavovima Partije za slobodu, ali i na osnovu toga što će Maksim Ferhagen s pozicije šefa diplomatije preći na još značajniju funkciju zamenika premijera, nisu velike šanse da nova holandska vlada "umekša" stav prema Srbiji. Argument bi joj moglo biti i nedavno obraćanje glavnog haškog tužioca Serža Bramerca u Donjem domu holandskog parlamenta, kada je ponovio da nije u potpunosti zadovoljan saradnjom Beograda s Tribunalom, kao i da su Ratko Mladić i Goran Hadžić "u domašaju" srpskih vlasti.

Ipak, zvaničnici u Beogradu, ali i srpski stručnjaci za evropske integracije, i dalje se nadaju pozitivnoj odluci s obzirom na pozitivnu atmosferu u EU povodom podrške Srbiji i na mogući pritisak nekih od bitnih članica Unije i Amerike na još neuhodanu vladu, postoji mogućnost da Holandija u ovom trenutku ne blokira napredak Srbije ka EU.

Prema rečima diplomatskih izvora lista "Danas" , "veoma su male šanse" da će Holandija 13. oktobra, na zajedničkoj sednici poslanika i članova Vlade, odlučiti da podrži prosleđivanje srpske kandidature, "ali uz pritisak Nemačke, koja je na neki način obećala Beogradu podršku u tom pogledu, i Amerike, nije isključeno da Holandija promeni dosadašnji čvrst stav".

Sagovornici lista "Danas "podeljeni su u mišljenjima o tome kakvu će politiku prema Srbiji imati nova vlada u Hagu.

Sebastijan Gotlib, ekspert Holandskog radija za međunarodno pravo, za "Danas" kaže da će koalicija liberala i demohrišćana ići istom linijom kao i prethodna, jer u vlasti ostaje Maksim Ferhagen, koji neće menjati dosadašnje stavove prema uslovima za napredak Srbije ka EU. Bilo bi iznenađenje da Ferhagen sada postane popustljiviji, ukazuje on.

Na pitanje da li bi Holandija mogla da popusti pred pritiskom drugih članica EU, ali i SAD, Gotlib odgovara da je to teško moguće. "Kao što znate, Ferhagen je uvek bio jako strog kada je reč o napretku Srbije ka Uniji i bio je jedan od nekoliko članova EU koji su insistirali na hapšenju Ratka Mladića. Uvek je govorio da se neće složiti da Srbija prođe prvu fazu integracija bez Mladića u Hagu. I glavni haški tužilac je rekao da Beograd u potpunosti ne sarađuje s Tribunalom", navodi Sebastijan Gotlib.

David Godfroa, dopisnik Holanskog radija iz Beograda, za "Danas" ocenjuje da, sudeći prema nedavnom Bramercovom obraćanju, "koje je bilo negativno za Srbiju", holandska vlada nema osnova za odluku koja bi bila pozitivna. "Holandska vlada uvek prati ono šta Bramerc govori, i ne verujem da će novi kabinet imati drugačiji sistem rada. Obe stranke u koaliciji imaju isto mišljenje o saradnji Srbije s Hagom. To što će Ferhagen biti ministar ekonomije ništa ne menja", kaže Godfroa.

Prema njegovim rečima, vlada Holandije će se naći u velikom problemu ukoliko joj SAD budu rekle da mora da omogući nastavak evropskih integracija Srbije. "Nisam siguran da će Vašington pritiskati Holandiju, jer to ni do sada nije radio", zaključuje David Godfroa.

Drugačijeg su mišljenja srpski sagovornici lista "Danas".

Dragan Veljović, zamenik urednika časopisa Izazovi evropskih integracija, očekuje da će kandidatura u oktobru biti prosleđena Evropskoj komisiji. "Obraćanje Filea i Bramerca holandskim parlamentarcima pokazuje da u ovom trenutku postoji politička volja da se Srbija podrži u trenutku kada treba da počnu pregovori s Prištinom. Dolazak državne sekretarke SAD Hilari Klinton je takođe veoma važan u tom kontekstu, ali i činjenica da je odlučivanje o prosleđivanju kandidature već stavljena na dnevni red Saveta ministara", kaže Veljović.

Vladimir Petronijević, direktor Grupe 484, takođe očekuje da se Holandija neće protiviti prosleđivanju kandidature, jer su stvoreni pozitivna atmosfera i jasan stav većine zemalja članica EU o toj temi. Na pitanje lista "Danas" da prokomentariše to što će ubuduće u donošenju odluka o Srbiji učestvovati i Gert Vilders, koji važi za oštrog kritičara proširenja EU, Petronijević odgovara da "od svakog zvaničnika očekuje stav koji će objektivno i racionalno ocenjivati napredak Srbije u procesu evropskih integracija".