Pregled britanske štampe

Glavna priča kojom se ove srede bave vodeći britanski dnevnici je, kako oni to vide, prva ozbiljna kriza ovdašnje koalicione vlade.

Listovi naime ukazuju da su koalicioni kabinet i premijer Kameron suočeni sa sve žešćom negativnom reakcijom i javnosti i članstva koaliconih stranaka zbog najavljenog ukidanja dečijeg dodatka roditeljima koji zarađuju više od utvrđene sume.

Kada je o svetskim temama reč, na delu je, čini se, apsolutna uređivačka sloboda.

MMF za novo vreme

Indipendent pod lupu stavlja Međunarodni monetarni fond kome list priznaje da je, tokom tekuće krize, uspšeno obavio posao vatrogasca stavljajući na raspolaganje finansijski posrnulim državama milijarde dolara.

MMF je, priznaje Indipendent, što time što vodećom ulogom u kompletiranju paketa za spasavanje evrozone pomogao da se smire finansijska tržišta.

Ali, nastavlja list, i dalje prisutan problem je to što bord direktora MMF-a, kao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, odražava svet kakav je bio 1945. godine a ne kakav jeste 2010.

Primera radi, na Evropsku uniju otpada petina svetskog bruto domaćeg proizvoda ali ona i dalje kontroliše trećinu glasova u MMF-u.

Indipendent podseća da je na prošlom samitu G20 u Pitsburgu odlučeno da se udeo država u usponu poveća za 5 odsto.

I pored te promene, zemlje poput Indije, Kine, Brazla i Turske su u ovoj finansijskoj organizaciji nedovoljno zastupljene dok Evropske unije opet ima previše.

Indipendent MMF-u zamera i, kako ceni, katastrofalnu politiku brutalnih mera štednje koju je, tokom azijske finansijske krize pre 13 godina, nametnuo tamošnjim državama.

Politika tog tipa podstakla je Kinu i druge zemlje da gomilaju devizne rezerve kako više nikada ne bi bile u situaciji da im MMF izdaje naređenja.

A takvim gomilanjem su obarane kamatne stope u razvijenim državama čime je posejano seme finansijskog rastakanja iz 2008. godine.

U globalizovanoj i sve otvorenijoj međunarodnoj ekonomiji MMF igra bitnu ulogu. Ali potreban mu je legitimitet koji mogu da mu obezbede jedino reforme, zaključuje Indipendent.

Šta Americi treba a šta dobija

Tajms se bavi izbornom kampanjom koja se u Sjedinjenim državama vodi uoči novembarskih delimičnih izbora za Kongres.

List smatra da je Americi, više nego ikada pre, potrebna odgovornost koju samo demokratija može da osigura dok je svetu potrebna liderska uloga one vrste koju samo Amerika može da pruži.

Ali, dve godine posle istorijskih izbora 2008., Barak Obama je sputan posebnim interesima dok ga se, u prediznornoj kampanji, klone i sami njegovi senatori.

Ti senatori su se, u državi Njujork, u izbornim trkama sa neizvesnim ishodom, odricali predsednikove reforme zdravstvenog sistema, sami sebe tapšali po ramenu što su napadali sopstvenu stranku i čak podsećali na podršku koju su, svojevremeno, pružali Džordžu Bušu.

Americi je, smatra Tajms, neophodna ozbiljna debata o putevima modernizacije privrede i redefinisanju tamošnje verzije kapitalizma. A do ovog trenutka, tekući izbori za novembarske kandidate ne ukazuju da će do toga doći.

Predsedniku predsednički Hi-Fi

Gardijan otkriva šta ovih dana zaokuplja ruske blogere, autore internet dnevnika.

Zaboravite na otkaz gradonačelniku Moskve ili izglede Rusije da pobedi Britaniju u trci za domaćina Svetskog fudbalskog prvenstva 2018. godine.

Ruska blogosfera se ovih dana, po Gardijanu, detaljno bavi najsavremenijim Hi-Fi sistemom u posedu predsednika Dmitrija Medvedeva.

Sve je počelo u petak kada je predsednik Medvedev u svoj dom, na doručak, uz mleko i raženi hleb, pozvao premijera Putina.

Druženje je trebalo da ojača savez dva lidera i pokaže njihovu smernu ljubav prema patriotskim mlečnim proizvodima.

No budnom oku posmatrača zvaničnih fotografija sa doručka nije promakao impresivni stereo sistem u kutku sobe ruskog šefa države.

Gardijan navodi procenu eksperata po kojima komplet uređaja: po porudžbini izrađeni gramofon, par ogromnih zvučnika, CD plejer, pojačalo i niz drugih skupih spravica košta skoro 145 hiljada evra.

Nije međutim jasno da li je linija vlasništvo Medvedeva, obožavaoca grupe Dip Prpl i predanog kolekcionara zvuka na vinilu, ili je svojina Ruske Federacije.

Bilo kako bilo, primećuje Gardijan, bio je to primamljiv uvid u nešto što je u Rusiji striktno poštovani tabu: lično bogatstvo njenog predsednika i premijera.

List piše i da blogeri nisu bili impresionirani opremom.

Za neke je to vulgaran stereo sistem od kojih ima i boljih i jeftinijih.

Drugi su se pitali zašto predsednik nije kupio domaći proizvod i da li je za muzičku liniju platio iz svog ili iz džepa poreskih obveznika.

Gardijan na kraju primećuje da se ne zna ni čiji je muzički ukus prevagnuo: Dip Prpl po izboru ruskog predsednika ili patriotske balade u kojima uživa premijer Putin.