Sud o rehabilitaciji Mihailovića

Mihailović je bio komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini. Streljan je 17. jula 1946. godine, nakon što ga je Vojni sud osudio za izdaju i ratne zločine.

Do sledećeg ročišta, koje je zakazano za 29. oktobar, sudsko veće, kojem predsedava sudija Alaksandar Ivanović, razmotriće da li će dozvoliti nekadašnjem učesniku NOB-a Ristu Vukoviću da učestvuje u postupku kao protivnička strana.

Za razliku od brojnih zainteresovanih da provere da li i kada će biti poništena presuda i vraćena građanska prava Dragoljubu Mihailoviću, među predstavnicima predlagača za rehabilitaciju kojima je bio dozvoljen ulaz u sudincu nije bio podnosilac zahteva, Vojislav Mihailović, unuk Dragoljuba Mihailovića.

Sudsko veće svakodnevno dobija veliki broj podnesaka, dokumenata i knjiga različitih autora koji se tiču procesa, a u dokazni materijal uvršten je i prevod dokumenata koji je dostavio Nacionalni arhiv Velike Britanije.

Advokat predlagača Zoran Živanović kaže da se vidi da je Britanija pratila ovaj slučaj.

“Vidi se da je Britanska ambasada pratila ovo suđenje, vide se njihovi komentari i ocene suđenja i postoje pitanja koja su tim povodom postavljena u britanskom Donjem domu ministru inostranih poslova, njihovo na neki način zgrađanje tim postupkom da čovek za 48 sati posle postupka bude streljan”, kaže on.

Sa druge strane sud treba da odluči da li će u postupak uvrstiti i drugu, tzv. protivničku stranu, s obzirom da se sudu za učešće u samom procesu prijavila i druga strana - bivši učesnik NOB-a, penzionisani major SUP-a i islednik Udbe, Risto Vuković, koji želi da učestvuje u svojstvu svedoka.

Vukovićev advokat, Bajo Cmiljanić, smatra da se mora čuti i glas druge strane.

“Ako ima mrlje, ako ima nedostataka u suđenju Dragoljubu Mihailoviću, ne treba mrlju da nosi postupak rehabilitacije. Prema tome, smatramo da mora se udovoljiti načinu kontradiktornosti i da druga strana koja ima pravni interes kaže nešto u prilog utvrđivanja istine”, kaže on.

Berislav Stanojlović iz Ravnogorskog pokreta, s druge strane, smatra da pripadnici partizanskog pokreta nemaju šta da kažu o ovoj temi.

“Ovde je u pitanju je li suđenje Draži bilo ispravno ili nije, a ne da se sada pojavljuju neki tamo partizanski generali ili ne znam šta, pa da iznose svoje priče. Onda i ja mogu da pričam, ja sam od 1941. sa 14 godina, beogradsko dete, otišao u rat, ali na drugoj strani”

Drugo ročište biće održano 29. oktobara verovatno u većoj sudnici od one u kojoj je održano prvo, premaloj da primi veliki broj zainteresovanih.

Početak rasprave o rehabilitaciji Mihailovića izazvao je različite reakcije u javnosti, ne samo u Srbiji već i u susednoj Hrvatskoj, o čemu više možete čitati u posebnoj vesti.