Vestervele: Nezavisnost nepovratna

Vestervele je u Prištini, gde je danas doputovao u okviru balkanske turneje, rekao da se ne slaže sa predlogom rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela UN.

On je naveo da “mora da se radi na konstruktivnom dijalogu”.

Na kraju trodnevne Balkanske turneje, nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele posetio je Kosovo. Nakon susreta sa kosovskim liderima on je ponovio podršku Nemačke nezavisnosti Kosova.

Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele kazao je danas u Prištini da je sa proglašenjem nezavisnosti Kosova okončan proces koji je otvoren raspadom bivše Jugoslavije.

"Mapa Zapadnog Balkana je završena. Nezavisnost Kosova i njegov teritorijalni integritet su činjenice”, rekao je Gvido Verstervele. Govoreći na konferenciji za štampu, održanoj nakon zajedničkog susreta sa čelnim kosovskim liderima, Vestrevele je rekao da će Nemačka nastaviti da pomaže Kosovo da ono što je pre moguće postane član Evropske unije sa svim pravima.

On je rekao da Evropska unija podržava razgovore Prištine i Beograda i da od obe strane traži da budu kooperativne i fleksibilne i da ne gube vreme na konfrontacijama.

Doći će dan, kazao je Vestrevele, kada će predstavnici Kosova i Srbije sesti zajedno za isti sto u Briselu, gde će učestvovati u kreiranju njihove evropske budućnosti.

Nemački ministar spoljnih poslova je naveo da Kosovo predstavlja pitanje koje je “sui generis” i da ono ne može poslužiti za rešenje teritorijalnih sporova širom sveta.

Navodeći da je ubedljiva većina u Evropskoj uniji priznala nezavisnost Kosova, Vestrevele je rekao da pet zemalja EU koje nisu to učinile predstavljaju manjinu i da one trebaju slediti put većine.

"Dvadeset dve članice EU, poput Nemačke, priznale su Kosovo, a pet još oklevaju. Mi ih pozivamo da nakon jasne odluke Međunarodnog suda slede većinu u Evropskoj uniji”, rekao je on.

Nemački ministar u Gračanici

Vestervele je posetio danas i Gračanicu gde je razgovarao sa episkopom lipljanskim Teodosijem i sa gradonačelnikom Gračanice Bojanom Stojanovićem, koji predvodi opštinske strukture koje rade u okviru prištinskih institucija.

Vestervele i vladika Teodosije u Graèanici (Beta)

Nemački ministar u Gračanici nije dao izjave srpskim novinarima.

Novinari su medjutim prisustvovali početku razgovora vladike Teodosija i Vestervelea u prostorijama manastira.

U tom delu razgovora, episkop lipljanski je Vesterveleu kazao da je Srpska pravoslavna crkva "strašno zabrinuta" zbog odluke NATO-a da se nadležnost za čuvanje srpskih manastira sa Kfora prebaci na Policiju Kosova.

Vladika Teodosije je dodao da je crkva zabrinuta i zbog veoma malog povratka Srba na Kosovo, kao i zbog toga što još nisu rasvetljeni mnogobrojni zločini nad kosovskim Srbima od 1999. godine.

U Beogradu se sumiraju utisci

I dok nemačkog diplomatu u Prištini očekuju razgovori sa kosovskim zvaničnicima, u Beogradu se i dalje sumiraju efekti njegove jučerašnje posete.

Naime, Vestervele je u Beogradu podigao veliku prašinu izjavom da je nezavisnost Kosova realnost i da je geografska mapa jugoistočne Evrope trajno promenjena.

Analitičari između redova čitaju da je iznetim stavovima vlastima u Srbiji jasno stavio do znanja da Evropska unija očekuje od Beograda da ublaži tekst rezolucije o Kosovu, koji je Srbija podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Milan Pajević iz Ajzak fonda ocenio je za B92 da je ovo ključni momenat da se prestane sa politikom konfrontiranja Briselu i Sjedinjenim Državama i da je vreme da se uđe u pregovore o revidiranju rezolucije.

"Ja sam skoro siguran da će predsednik Tadić doneti drugačiju odluku od one koja je fluktuirala poslednjih nekoliko nedelja. Dakle, da će se na neki način završiti ova prilično neuspešna i veoma amaterski i neodgovorno vođena politka konfrontiranja sa EU i SAD i da će se naći model dogovora sa EU o tome kako ta rezolucija treba da izgleda da bi bila izglasana u UN“, kaže Pajević.

On dodaje i da je poželjno da taj tekst bude prihvatljiv za obe strane, a ne samo srpskoj strani, kao što je to sada.

Da Evropska unija otvoreno očekuje od Srbije da se zajedničkim dijalogom dođe do izmenjenog teksta rezolucije o Kosovu, smatra i profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić.

On, međutim, kaže da će to ići veoma teško.

"Promena teksta srpske rezolucije, pa čak i minimalna, verovatno bi imala veoma ozbiljne političke potrese u zemlji. Da to nije isključeno, svedoči i to da se prvi put posle odlaska Miloševića jedan ministar EU odvojeno sastao sa predstavnicima drugih parlamentarnih partija“, kaže Simić.

Ukoliko bi se postojeći tekst srpske rezolucije zadržao, to na neki način nagoveštava mogući sukob Beograda i Kvinte, kaže Simić i dodaje da je teško zamisliti da će doći do promene teksta, a da pri tome Srbija ne poremeti svoje dosadašnje stavove.

Međutim, on ne isključuje ni takvu mogućnost.

Simić smatra da je Vestervele indirektno predočio još jednu stvar – da put Srbije u Evropsku uniju i pitanje Kosova neće biti odvojeni koloseci, ako se nastavi sa ovakvom politikom.

"To je glavna poruka posete koja je izrečena sa posebnim diplomatskim taktom. Očigledno da se nemački ministar trudio da taj tvrd stav saopšti u diplomatskim rukavicama. To nijednom ozbiljnom analitičaru ne može promaći, da je to zapravo sadržaj njegove poruke“, kaže Simić.

Pajević, međutim, veruje da će taj scenario biti izbegnut.

"EU razume da Srbija u ovom trenutku i verovatno i za dugi period ne može da prizna tu nezavisnost. Dakle, s jedne strane mi ne moramo da priznajemo Kosovo, ali s druge strane ne moramo da iritiramo naše partnere. Ukoliko želimo u EU, ukoliko i dalje mislimo da je to dobar put za sve nas, onda je logično da našu politiku usaglašavamo sa politikom Unije“, smatra Pajević.

Između Beograda i Prištine, Vestervele se kratko zadržao u Sarajevu, gde je poručio da Evropska unija podržava celovitost Bosne i Hercegovine.