Stipendije za naučni napredak

U Ministarstvu veruju da Strategija za naučni i tehnološki razvoj i konkurs predstavljaju šansu za naučni napredak Srbije. Deo stručne javnosti misli da konkurs nije dovoljno precizirao prioritetne oblasti.

Na Institutu za molekularnu genetiku uveliko se radi na istraživanju gena osoba koje boluju od retkih bolesti.

Da li će i Srbija dobiti registar ovakvih pacijenata i biobanku koja će im olakšati život zavisi od ovogodišnjeg konkursa Ministarstva za nauku.

Institut za genetiku konkurisao je sa projektom multidisciplinarnog istraživanja retkih bolesti i ukoliko dobiju finansijsku podršku, to će značiti bolju dijagnostiku, povezivanje sa svetskim institutima, ali i šansu za usavršavanje naših naučnika.

"To znači da u Srbiji mi još ne znamo tačan broj, sigurno ima između 500 000 i milion ljudi koji boluju od tih bolesti, a čiji status nije definisan i koji nemaju pravo na lečenje“, kaže koordinatorka projekta Sonja Pavlović.

U Ministarstvu nauke kažu da je plan da se u naredne četiri godine za razvoj nauke izdvoji 800 miliona evra, a da će na ovogodišnjem konkursu posebna pažnja biti posvećena projektima od kojih se očekuje da će najbrže prodreti do privrede.

Pomoćnik Ministra za nauku Tibor Sabo kaže da je prijatno iznenađen velikim brojem prijavama novih naučnika istraživača, a proces selekcije i bodovanja je u toku.

"Mi ćemo težiti da finansiramo što veći broj projekata i u ovom momentu ne mogu da kažem koji je to broj projekata, pošto sam rekao da je prijavljeno hiljadu ljudi koji nisu u sistemu, sad ono što je bitno – najmanje 10 godina se radi po istim kriterijumima 110 poena je maksimum“, kaže on.

I dok u Ministarstvu nauke veruju da će ovogodišnji konkurs značiti naučni razvoj Srbije, u delu stručne javnosti postoje mišljenja da je strategija samo spisak lepih želja kao i to da ovogodišnji konkurs nije dovoljno precizirao prioritetne oblasti za razvoj nauke u našem društvu.

"Čini mi se da izostaje ozbiljno kvalitativno vrednovanje projekata koji se prijavljuju. Pri tom ostaje nejasno kakvu to stabilnost daje, neki projekti se mogu završiti za godinu dana, neki za 15 godina. Mi smo izgubili ogroman broj naučnika i projekti u ovom trenutku moraju da budu projekti razvoja naučnog podmlatka“, navodi profesor Filološkog fakulteta Ljubiša Rajić.

Da li je istraživanje retkih bolesti oblast od prioritetne važnosti za razvoj nauke u Srbiji saznaćemo početkom decembra, kada će biti objavljen spisak projekata koji su dobili finansijsku podršku ministarstva.

Tek tada biće jasnije kako će izgledati budućnost naučnih istraživanja u Srbiji i kakve efekte možemo da očekujemo od nove Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije.