Kako do "američkog sna" u Srbiji

Prema podacima Nacionalne službe ze zapošljavanje, na posao se u Srbiji u proseku čeka oko tri i po godine.

Američki san o prvom zarađenom milionu u Srbiji je teško ostvariv, ali ipak nije nemoguć.

Istraživanje, analiza, iskustvo i računica Unije poslodavaca pokazuju da ima poslova i delatnosti na kojima je moguće i u našim uslovima zaraditi milione, istina ne dolara, već dinara.

"To je reciklaža i sve delatnosti koje su vezane sa tom malom reciklažnom industrijom. Zatim, tu dolazi proizvodnja energetski efikasnih i ekološki održivih materijala u građevinarstvu. Različite male metalske i stolarske radionice koje će usvojiti standarde za te materijale, jer Srbiju u septembru očekuje usvajanje zakona o energetskoj efikasnosti“, objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Preduzetništvo, kao manir i praksa, kod nas ipak još nije uzelo maha, pokazuju podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Oni stariji, koje je tranzicija ostavila bez posla, teže se snalaze u privatnom biznisu.

Za mlađe, one od 25 do 35 godina, koji sada čekaju posao u proseku godinu i po dana, profitabilne delatnosti trebalo bi da budu izazov.

Ovo su neke od delatnosti koje u budućnosti imaju perspektivu za razvoj:

Proizvodnja i reciklaža plastike, zato što se 65 odsto ove ambalaže uvozi. Zatim, proizvodnja potrošnih proizvoda u turizmu i ugostiteljstvu, kao što su kesice za šećer, male plastične kašike, podmetači, tacne.

Oko 50 odsto tih proizvoda se danas uvozi. Perionice za veš, kao i agencije za spremanje domaćinstava i čuvanje dece.

"Možemo reći da su najtraženija zanimanja u oblasti informacionih tehnologija, stručnjaci za mreže i softvere, zatim inženjeri elektrotehnike, inženjeri građevinarstva, oblast projektovanja, operateri na CNC mašinama, ekonomisti / oblast finansija, pekari, kuvari“, kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Postoje i neki ekonomski preduslovi i pravila, koje je, uz svu privatnu preduzimljivost i domišljatost potrebno poštovati, da bi se uloženi rad i novac vratio kroz profit.

"Da bi se ostvario profit, vi morate što manju investiciju da napravite po jedinici proizvoda i dugoročno gledano morate da imate stabilnost društveno-ekonomskog prostora. Uvek imate mogućnost nekih poljoprivrednih zahvata. To nije visoko akumulativna delatnost, i nemate veliko opterećenje, poresko gotovo nikakvo“, navodi konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.

Sirovinska baza i prerađivački kapaciteti poljoprivredi i proizvodnji hrane garantuju dobar poslovni rezultat. Ali i u toj, kao i u mnogim drugim oblastima, moramo imati ono što danas nemamo.

Sertifikate po evropskim standardima, jer bez njih nije moguće, stav je stručnjaka, izaći na druga, osim na naše tržište, koje ipak ima ograničenja.