Homen: Zaštitićemo sudije i reformu

Godinu dana od početka procesa reforme pravosudnog sistema u Srbiji, i dalje se polemiše o njenim dometima.

Dok neizabrane sudije čekaju odgovor Ustavnog suda na žalbe koje su podneli, i dalje je glavno pitanje ima li upliva politike u pravosuđe, ali i sudija u politiku.

Ukoliko na stranu sada ostavimo to šta sudije, uopšte, traže u politici, ostaje pitanje na koji način takva atmosfera utiče na rad onih koji su reizabrani.

Političko angažovanje, ali i stranačka pripadnost, zabranjeni su zakonima o javnom tužilaštvu i sudijama, a B92 je pokušao da sazna koliko li je naše pravosuđe danas imuno na političke viruse.

Kada dođete u sud i pogledate sudiju, treba li uopšte da se pitate iz koje je partije? Zakon kaže – ne, ali naša praksa govori drugačije.

Ipak, iz Vlade uveravaju da politizacije u ovoj reformi nema.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da će država zaštititi sudije i reformu sprovesti do kraja.

“Uloga Vlade i Narodne skupštine mora da bude da apsolutno zaštite sve sudije i tužioce i da drži politiku dalje od rada pravosuđa. Bilo koja vrsta politizacije ne može da doprinese boljem i kvalitetnijem radu pravosuđa, i stvara bojazan da nakon promene vlasti može opet da dođe do izmene zakona i, eventualno, ponovo političkog uticaja i mešanja u rad ove najvažnije nezavisne institucije”, upozorava on.

“Ali, s obzirom da je Srbija daleko odmakla u evropskim integracijama, mislim da je takva situacija apsolutno nemoguća i smatram da sudije i tužioci mogu slobodno da rade svoj posao, jer jedna je politizacija kroz izjave predstavnika političkih stranaka, a druga u realnom životu”, smatra Homen.

“Smatram da smo prevazišli taj korak kada je politika mogla direktno da se meša u rad sudija i tužilaca, odnosno u njihov posao koji mora da bude apsolutno nezavisan”, ocenjuje državni sekretar Ministarstva pravde.

"Političke rasprave ne smeju da utiču"

U takvoj atmosferi, predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić kategoričan je u stavu da političke rasprave ne smeju da utiču na sudije i tužioce.

“Naš posao je da primenjujemo zakon bez ikakve pristrasnosti, pa i one političke, međutim, svakako da bi stvaranju bolje profesionalne atmosfere doprinelo kada bi se otklonili nedostaci u postupku opšteg izbora sudija i tužilaca. I to oni nedostaci na koje ukazuje Evropska komisija, i na način kako to preporučuje Evropska komisija.”, smatra Ilić.

“U tom slučaju nestala bi nelagodnost koju osećamo zbog činjenice da neke naše kolege nisu izabrane bez pravog razloga i odgovarajućoj proceduri. Osnovi za izbor sudija i tužilaca su čisto profesionalne prirode. Drugim rečima, sudija se bira po savesnosti i stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, a to su kriterijumi koji su, sami po sebi, sasvim izvan politike”, kaže on.

Ilić, koji je jedan od reizabranih nosilaca pravosudnih funkcija, podseća da postoje sistemi poput američkog u kojem je politika bitan faktor za sudijski izbor, ali da ta podrška ne dolazi u obzir kada on stupi na dužnost.

Kod nas zakon zabranjuje i jedno i drugo, ali se opet dešava da sudije ulaze u političke partije. Nedavno je tako govoreno da se nekoliko stotina sudija učlanilo u naprednjake, što je obnarodovao funkcioner te stranke Vladimir Cvijan.

Boljevićeva ne veruje da su sudije pristupile SNS-u

Predsednica Društva sudija Dragana Boljević kaže za B92 da ne veruje u podatak da se stotine sudija učlanilo u stranke, i da je sudije iz raznih gradova uveravaju da se niko nije učlanio u političke partije.

"Ovih nekoliko koji su se učlanili, a za koje i znamo, to su učinili samouvereno jer su bili u revoltu i iz nemoći pošto je taj reizbor izveden na totalno necivilizacijski i antievropski način, što je uostalom konstatovala i Evropska komisija. Mi smo i 13. avgusta dobili i pismo Pjera Mirela u vezi s tim“, kaže ona.

Dragana Boljeviæ (Fonet, arhiv)

Na pitanje da li sudije koje nisu reizabrane i koje su se učlanile u političke partije imaju pravo na nadoknadu koju primaju dok se ne donese odluka Ustavnog suda, predsednica Društva sudija Srbije odgovara da se radi o sudijama advokatima koji po samom zaključku vlade ne mogu da primaju tu nadoknadu.

"U svakom slučaju, sve neizabrane sudije tražile su da im se konstatuje, u žalbama Ustavnom sudu, da im nije prestala sudijska funkcija i da se vrate nazad. To ih obavezuje da se ponašaju kao sudije pa time ne mogu da se učlanjuju u političke partije. U tom slučaju, ako se neko učlanio u partiju ta naknada mu ne pripada“, objašnjava Boljevićeva.

Ona smatra da sam način sprovođenja reizbora sudija u decembru prošle godine može da se identifikuje kao državni udar na pravosuđe. On je napravio atmosferu straha u pravosuđu, u kojoj nijedan sudija, iako ima stalnu sudijsku funkciju, ne misli da mu je ona i stalna.

"Ukoliko se pitanje reizbora, koje je zatrovalo celu atmosferu u pravosuđu ne reši kao što su rekli i stručnjaci Saveta Evrope, i koje opterećuje pravosuđe tako da reforme ni ne mogu da se sprovedu, ako se to pitanje ne reši, te sudije su u opasnosti“, dodaje ona.

Ponovno otvaranje tog pitanja, pa bilo to i od opozicionih partija, je dobro da bi se reklo "popu pop, bobu bob“.

"Evropska komisija neprestano šalje ovde pisma. Zadnji put je poslala pismo ministarki pravde u kom se ponovo pominju nedostaci reizbora i antievropskom načinu na koji je on izveden. Iz takvih konstatacija može da se zaključi ko suštinski nije za evropske integracije, a ko jeste“, zaključila je Boljevićeva.

Predstavka Evropskom sudu

Društvo sudija Srbije najavilo je podnošenje predstavki Evropskom sudu za ljudska prava zbog nemoći Ustavnog suda Srbije da zaštiti prava neizabranih sudija.

"Prvih sto predstavki biće podneto između 17. i 20. septembra Evropskom sudu zbog kršenja ljudskih prava zaštićenih Evropskom konvencijom u postupku reizbora i u toku žalbenog postupka pred nadležnim organima", izjavila je Boljevićeva.

Ona je objasnila da se predstavke podnose pre okončanja postupka po žalbama sudija i tužilaca pred Ustavnim sudom pošto je taj sud rešio samo jedan predmet od 829 žalbi neizabranih sudija.

Taj postupak se, prema njenim rečima, pokazao kao nedelotvoran, iako je Ustavi sud u više navrata isticao da mu je to prioritet u radu.

"To govori da Ustavni sud neće i ne može da nam pruži pravičnu i nepristrasnu zaštitu", ukazala je predsednica Društva sudija, koja nije ponovo izabrana na tu funkciju tokom opšteg izbora sudija u decembru prošle godine.