Kragujevac: Zajednička grobnica

Svi su streljani u “Zastavinoj” kapislani, ali su tela krajem osamdesetih godina prebacivana u zajedničku grobnicu na Varoškom groblju.

Potpredsednik kragujevačkog odbora Saveza udruženja boraca NOR-a Željko Žirojević tvrdi da se u Kragujevcu nalazi masovna grobnica u kojoj su pohranjena tela više stotina ljudi koji su 1945. streljani kao “domaći izdajnici”.

U istoj grobnici sahranjeno je i pedesetak partizana.

Lokalna vlast u Kragujevcu najavila je da će na tom mestu do jeseni izgraditi spomen-obleležje žrtvama, a na njemu će zajedno biti krst i petokraka.

Žirojević kaže da postoje spiskovi sa imenima streljanih, pa i svedoci o prebacivanju ubijenih partizana i narodnih neprijatelja sa jedne lokacije u Kragujevcu na drugu.

Takođe, tvrdi da su od grupe ljudi koji su u tome učestvovalil osamdesetih godina prošlog veka, još živa dvojica aktera i da su spremni da svedoče.

“Ovde zajedno počivaju partizani streljani od nemačkih fašista i nevine žrtve koje je nova narodna vlast krajem 1944. i početkom 1945. godine streljala u kapislani, da bi osamdesetih godina ‘neko’ došao na ideju da ih sve zajedno pohrani u istu grobnicu”, kaže Žirojević.

Rezervu prema tvrdnjama o prebacivanju tela i masovnoj grobnici izneo je istoričar u Istorijskom arhivu Šumadije Goran Milosavljević, koji je rekao da ta ustanova "nema nikakvih saznanja o tome".

Istoričar Čedomir Antić kaže da nije proučavao Kragujevac iz tog perioda, ali da se zločini komunističkih vlasti nisu do kraja istražili i da se država njima nije bavila, pa zato to u svoje ruke preuzimaju udruženja.

“Zločini koji su izvršeni tokom građanskog rata sa obe strane, i kraljevske vojske otadžbine i narodnooslobodilačke vojske, i posle rata, ta odmazda koja je bila izvršena bila je krvava, velika. Ali ti zločini su bili zločini unutar jednog naroda, takoreći unutar porodice i to dodatno otežava njeno otkrivanje i sagledavanje od strane društva”, kaže Antić.

Prema rečima gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, lokalna samouprava će do jeseni izgraditi adekvatno spomen-obeležje žrtvama, a ideja je da na njemu zajedno budu krst i petokraka.

“To je sada neka simbolika, ništa nije slučajno. Da budu na istom mestu i istom grobu i narodni neprijatelji i partizani i odatle bi trebalo da sledi neka poruka, nacionalna, pomirenja, uz podsećanje na ono što nam se dešavalo i šta nam se dešava”, smatra Stevanović.

Antić kaže da je kao istoričar protiv toga da svaki grad za sebe rasuđuje o istoriji i da donosi odluku o zajedničkom spomen-obeležju.

“Vrlo često i nesvesno pokušavamo da kopiramo šta se dešavalo u drugim zemljama. Postojala je ta ideja tokom devedesetih godina da se i ovde poput Frankove Španije napravi zajedničko grobno mesto za sve. Svojevremeno i Tuđmanov režim je to pokušavao da uradi kao pomirenje svih Hrvata. I Jeljcin je neuspešno pokušao da napravi veštački praznik Ruske Federacije, da na dan Oktobarske revolucije stvori nekakav dan pomirenja. To se tako ne radi”, kaže Antić.

Sve podatke o masovnoj grobnici na Varoškom groblju Žirojević najavljuje za četvrtak, na konferenciji za novinare u gradskoj upravi.