Strazbur: 3.200 predmeta iz Srbije

Ipak, kada i posle višegodišnjeg procesa sud donese presudu u korist građana, niko ne može garantovati da je država zainteresovana da tu presudu sprovede u delo.

Takav primer je i sa prvom presudom protiv divlje gradnje u Srbiji koju je sud doneo pre više od godinu dana. Ta presuda je i dalje mrtvo slovo na papiru.

Kada je stigla presuda suda iz Strazburu, Zorka Kostić mislila je da je posle 13 godina stavila tačku na suđenja i da je rešila problem.

Sud za ljudska prava naložio je da se sruši nelegalni objekat koji je Kostićima urušio kuću i krov i zatvorio prozore.

Njihov komšija bukvalno je napravio kuću oko njihove. Prošlo je više od godinu dana, a presuda se ne izvršava.

"To je najtužnije od svega, kad shvatite da nemate državu, da ste vi prepušteni na milost i nemilost, pa moram da kažem svakom prevarantu. Svako ko pokaže prstom na nešto što je vaše i kaže da on to hoće, znači i može“, kaže ona.

Kostići su pisali predsedniku države, predsednici skupšine i gradonačelniku, tražeći da se izvrši presuda, ali im niko nije odgovorio.

Pokušavajući da u opštini Voždovac, koja bi trebalo da sruši sporni objekat, dođu do nekih informacija, naišli su na podatke koji su ih zabrinuli.

"Mi smo predočili da smo mi u katastru utvrdili da je gospodin koji je osuđen odlukom suda u Strazburu obavezan da sruši svoj objekat, odnosno da ga opština sruši, da je on u međuvremenu uzeo i uknjižio se putem ugovora o poklonu sa prvobitnih 23 kvadrata na 150 kvadrata“, objašnjava Tatjana Davidović , advokat porodice Kostić.

Na pitanje zbog čega opština Voždovac ignoriše presudu suda u Strazburu, B92 je dobio odgovor da je još 1998. godine doneto rešenje o rušenju spornog objekta.

Budući da objekat do 2003. nije srušen, investitor je podneo zahtev za legalizaciju, tako da opština sada ne može da ruši bespravno izgrađen objekat, dok se ne odluči da li će biti legalizovan ili ne.

Srbija je, od 47 članica Saveta Evrope, sa 3.200 pritužbi na osmom mestu. Osim toga, spada i u države koje imaju problem sa izvršenjem presuda, a naročio sa onima koje ne podrazumevaju novčanu nadoknadu. Vladan Joksimović iz kancelarije Saveta Evrope u Beogradu kaže da upravo od sprovođenja presuda zavisi i ugled jedne zemlje.

"Na tu kartu se uvek igra - da je mnogo manja šteta za državu u svakom pogledu da izvrši presudu Suda za ljudska prava, jer pre svega ta novčana potraživanja nisu enormna“, kaže on.

"I druge stvari su samo vremenski zahtevne i traže izmene zakonodavstva ili prakse, ali šteta je svakako manja nego ona koja se trpi na nekom međunarodnom planu ako se država stavi na neku vrstu tapeta, gde stoje zemlje koje ne izvršavaju odluke Suda za ljudska prava“, dodaje Joksimović.

Ukoliko država ne bude sprovela odluku suda u Stazburu, Kostići navode da će opet tužiti državu ovom sudu i da će sada tražiti veliku novčanu nadoknadu.