Turska: Liturgija posle jednog veka

Liturgiju, koja se održala po prvi put posle skoro jednog veka, služio je vaseljenski patrijarh Vartolomej.

Masnastir u Sumeli nedaleko od obale Crnog mora star deset vekova, po prvi put posle 90 godina je primio vernike iz celog sveta.

Oko manastira okupilo se desetak hiljada potomaka crnomorskih Grka, čiji su preci bili prisiljeni da pre gotovo devet decenija napuste
svoju postojbinu, najvećim delom u okviru takozvane razmene stanovništva, javila je verska agencija VIA.

"Pozvali smo patrijarha Vartolomej da služi liturgiju i on će biti ovde. Očekujemo pet hiljada vernika pravoslavne veroispovesti. Nadamo se posetama iz Rusije, Gruzije i Grčke", rekao je danas ranije gradonačelnik Ertugrul Genc.

Dan uoči liturgije posetioci su stigli iz različitih krajeva Turske, ali i iz Jermenije, Rusije, Gruzije i Grčke.

"Svi se osećaju dobro što su ovde. To ej jako uzbudljivo. Moji prijatelji i ja i svi ostali ljudi su veoma uzbuđeni što dolaze na liturgiju. Veoma sam srećna“, kaže Elefteria Kurtis, grčka turistkinja.

"Mislim da je ovo veoma važno za nas pravoslavce da imamo liturgiju ovde. Mislim da će to približiti dva naroda, Grke i Turke i to je dobro za sve. Mislim da i Grci i Turci treba da dođu da prisustvuju liturgiji", kaže Kiriaki Kakasidou, grčki turista.

U vreme raspada Otomanske imperije i stvaranja republike, početkom treće decenije 20. veka, mnogi Grci su pobegli u Grčku i manastir je ostao prepušten sam sebi i propadanju.

Turci su ga tek nedavno obnovili i za ovu priliku otvorili za posetioce.

"Otvaramo samo na jedan dan kako bi se obavila služba", kaže Genc.

Turci su renovinarli i jermensku Crkvu svetog krsta na jednom ostrvu u jezeru Van na krajnjem jugoistoku Anadolije.

Kako su najavili mediji, i u njoj će prvi put posle 1923. godine 19. septembra biti održano bogosluženje.

Mnogi Jermeni najavljuju dolazak, ne samo iz Turske i Jermenije, nego iz SAD i drugih zemlja. Ove poteze sadašnje vlade u Ankari mediji dovode u vezu sa kritikama zapada da Turska, iako je kandidat za ulazak u EU, još uvek nedovoljno poštuje verska prava i slobode.