Srbija nema čime na grad

Veliki broj sela u zapadnoj i centralnoj Srbiji, koju je ovog leta u više navrata zahvatilo snažno nevreme, ostao je bez letine.

Protivgradna zaštita dejstvovala je čak 47 dana, ali zbog nedovoljnog broja raketa pojedini krajevi opustošeni su olujom i gradom.

Optimalan broj raketa za efikasnu zaštitu od grada za jednu sezonu je 30 000, a Srbija je u ovu godinu ušla sa 13 250 raketa.

Meteorolozi kažu da nestabilan vremenski period sa mogućim nepogodama još traje.

Poljoprivrednicima u Srbiji ne preostaje ništa drugo osim da se mole da ih novi gradonosni oblaci i nevreme zaobiđu. Sudbina njihovih useva sada je u božjim rukama. Magacini u protivgradnim stanicama gotovo su prazni, jer je protivgradna zaštita ove godine počela sa čak manjom količinom raketa nego prošle godine.

Rezultat takve nebrige države su opustošena sela u okolini Guče, Čačka, Gornjeg Milanovca, Knića i Kragujevca.

Šef radarskog Centra "Bukulja" Milan Spasić kaže da Srbija jednostavno ne raspolaže sa dovoljno raketa da se bori protiv grada.

“Mi smo ovo nevreme koje je zahvatilo ovaj deo naše teritorije dočekali sa nešto ispod dve i po rakete po stanici. Trenutno imamo prosek od 1,9. To znači da mi na 52 protivgradne stanice nemamo nijednu raketu na jednom delu stanice, imamo dve ili tri, što je apsolutno nedovoljno za punu efikasnost”, objašnjava Spasić.

“Protvgradna zaštita je delovala sa dve rakete koje sam ja ispalio. Naš predsednik države kaže da ne trebaju rekete, treba tu protivgradnu ugasiti. On smatra ako otpiše porez seljaku da je završio sav porez u državi. Država Srbija ima pare da izdvoji pare za nešto drugo, a ne može za protivgradnu zaštitu”, ocenjuje on.

Zoran Babić, načelnik Sektora za odbranu od grada Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kaže da su ove godine počeli sa manjom količinom raketa i da su od samog početka bili svesni da je novac koji je država izdvojila za protivgradnu zaštitu nedovoljan za efikasnu odbranu.

On navodi da su sezonu počeli sa pet raketa po lansirnom mestu, što je daleko ispod minimuma za odbranu od grada.

“Ovakav sistem traži da u svakom trenutku imamo 12 raketa po stanici, što znači na 1 600 lansirnih mesta u Srbiji u svakom trenutku vremena mora biti 20 000 raketa, plus ona potrošnja koja je redovna, a u poslednjih godina mi u proseku trošimo 11 250 raketa”, navodi Babić.

“Što znači da godišnje oko 30 000 raketa bi bilo dovoljno da ovaj sistem ima onu efikasnost koju može da pruži. Ovaj sistem nije čelični kišobran, efikasnost koju on može da pruži je oko 70 odsto - dvotrećinsku zaštitu poljoprivredne proizvodnje”, objašnjava on.

Meteorolog Hidrometeorološkog zavoda Srbije (HMZS) Aleksandar Nišavić ne može sa preciznošću da tvrdi kakvo nas vreme očekuje, ali naglašava da nestabilan period sa mogućnošću grada može da potraje do polovine oktobra.

“Protivgradna sezona traje, još uvek se tome možemo nadati. U svakom slučaju to nije ništa neuobičajeno od čega treba da strepimo, to se dešava svake sezone, dešavaće se i ove”, kaže on.

“Lokalno još uvek, ali ne može se najaviti mnogo unapred. To su procesi koji se najavljuju nekoliko dana ili nekoliko sati unapred, tako da sezona još uvek traje i vremenskih nepogoda još može biti”, objašnjava Nišavić.

Meteorolozi objašnjavaju da je učestalost pojave grada veća u Šumadiji i zapadnoj Srbiji budući da su padavine i pojava grada uobičajenije i češće u planinskim predelima, pogotovo u najtoplijim letnjim mesecima kao i to da nam većina atmosferskih procesa dolazi sa zapada i severozapada.